СРПСКА ИСТОРИЈА (Catene mundi): Бењамин Калај и и стварање “бошњачке нације“

Бењамин Калај je за време управљања Босном и Херцеговином покренуо је лист „Бошњак“, увео термине „босански језик“ и „босанчица“, а објављ...

Бењамин Калај je за време управљања Босном и Херцеговином покренуо је лист „Бошњак“, увео термине „босански језик“ и „босанчица“, а објављена је чак и „Граматика босанског језика“.

Бењамин Калај је био бечки повереник за окупирану Босну и Херцеговину. О његовом деловању у Cateni mundi пише Славенко Терзић у тексту „Бењамин Калај и српско питање“:

„Калајев режим у Босни и Херцеговини је био „најплоднији“ у домену националне политике, у тој мери да су многи идеолози националног питања на југословенском простору, и изван њега, све до данас, налазили инспирације у Калајевом идејном наслеђу о нацији и националом питању. Он је нарочито остао запамћен по покушају стварања „босанске нације“.

Као аргументе за своју планирану творевину истицао је историјски континуитет босанске политичке посебности, чији је темељ у средњем веку било богумилство, а после турских освајања муслимани – као даљи носиоци богумилског сепаратизма и чувари босанске политичке и националне посебности. Муслимани су дакле, према Калају, требали да буду језгро и водећи елеменат будуће босанске нације. Режим је наглашено оживљавао средњовековну босанску традицију са богумилством у центру пажње. Истовремено је прокламовао „босански патриотизам“ и пропагирао агресивни босански национализам; у ту сврху покреће се лист „Бошњак“ (1891), уводи „босански језик“ и термин „босанчица“ као назив за ћирилицу. Објављена је чак и „Граматика босанског језика“ (1890).

Калајев режим је настојао да идеју босанске нације прошири и на новопазарски Санџак и Косово што показује и објављивање књиге Теодора Ипена „Novi Bazar und Kosovo“, иначе цивилног комесара у Пљевљима (1888 -1891) и стручњака за албанско питање. Министарство спољних послова је рукопис овога дела доставило Заједничком министарству финансија које га је даље проследило Лудвигу Талоцију на рецензију; Талоци је похвалио Ипеново дело као пример како се треба борити против основа српских претензија на тај простор – простор старе српске државе и средњовековне српске цивилизације. Он између осталог пише: „Господин Ипен је инстиктивно пронашао правац како се мора са наше стране сузбијати низ великосрпских историјско-политичких лажи […] Досада је била грешка да је све што је са српске стране долазило узимано за истинито и прихватано као догма да су Нови Пазар и Косово били српски, да су српски и да следствено томе морају бити српски“.

Свестан да је окупацијом Босне и Херцеговине дошао у директан сукоб са српским иационалним покретом, Калајев режим свим средствима ради на спречавању утицаја из Србије и Црне Горе — врло темељно и на дуге стазе изграђује лажни идеолошки и пропагандистички мит о „великосрпској опасности“. Отуђивањем Босне и Херцеговине и развијањем непријатељства у њима према Србији и Црној Гори, режим је настајао да у будућности оствари трајан и дефинитиван расцеп у југословенском свету, а у првом реду у српском народу, чиме би се уклонила основна претпоставка за остварење српског и југословенског уједињења. Један од истакнутих идеолога Калајевог режима, Кучера, сматрао је (1895) да „српски дух“ по својој „суштини и аспирацијама није ништа друго него гајење ’великосрпске идеје’ на основу државног и националног уједињења свих Срба ако би они то желели“.

Калајев режим је развио врло широк систем мера којима је настојао да изолује Босну и Херцеговину од суседних југословенских земаља. Посебно је радио на слабљењу привлачне снаге Србије, на умањењу њеног моралног престижа, и на неутралисању утицаја који су долазили са те стране. Радило се, између осталог, о честим затварањима граница, строгој пасошкој контроли и контроли кретања, колонизацији становништва из Монархије у пограничне пределе, отежавању школовања у Србији и немогућности добијања државне службе за оне који су се тамо школовали, праћењу и спречавању српске акције на Косову и Македонији, и још великом низу других мера.

Посебно се забрањивало уношење штампе из Србије због, како је истицано, заступања „штетних националних тенденција“, „великосрпске тенденције“ и великосрпских агитатора, али и српске штампе из Војводине, Хрватске, Далмације и Дубровника (строго се мотрило на уношење новосадске „Заставе“ и загребачког „Србобрана“). Тако, на пример, радикалски лист „Самоуправа“ је била забрањена у Босни и Херцеговини још 1881. године, а 1898. године слободан приступ у окупиране покрајине имао је само новосадски лист „Наше доба“ који је субвенционирала Земаљска влада.

Калајев режим је потискивао све наставне садржаје који су могли послужити изграђивању мисли о политичком и културном јединству српског народа. Забрањују се поједине књиге, посебно уџбеници, и то првенствено из историје – требало је по сваку цену потиснути или избрисати историјско памћење. Наредбом Заједничког министарства финансија од 23. фебруара 1894. године забрањени су уџбеници „Српска историја“ од Михајла Јовића и „Историја српског народа“ од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, јер су у њима „традиције српског Немањића царства тенденциозно приказане“. Забрањене су и две књиге Панте Срећковића, као и „Историја Срба“ од Милана Убавкића због „агресивног и тенденциозног садржаја“. Књига „Пропаст Краљевства босанскога“, објављена у Загребу 1894. године, забрањена је због тога што „врши пропаганду у правцу великосрпске идеје“. Године 1896. одгођено је стварање Више девојачке школе у Мостару због тога што је, према мишљењу режима, наставни програм из историје и српског језика изражавао „пансрпска схватања“.

Окружни инспектор у Мостару запленио је 1893. године у српској школи у Дужима ученичке свеске из географије јер су биле у „великосрпском духу“; срески предстојник у Грачаници забранио је (1894) у месној школи неке слике из српске историје, међу којима су биле „Херцеговачко робље“ и „Босански бегунци“. За идеологију Калајевог режима типичан је извештај школског окружног инспектора у Мостару о раду српске основне школе у Житомислићу (1896) у коме, између осталог, пише: „Географија се предаје у патриотском аустро-угарском духу и мада се ученици сасвим добро оријентишу на карти Босне и Херцеговине и Аустро-Угарске, они нису знали да покажу главни град Србије“. Инспектор је на основу овога закључио да су резултати у школи „врло задовољавајући“!

КОМЕНТАРИ

BLOGGER

Име

Бонбардовање 1999,2,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,54,Злочин "Олуја",3,Злочини,53,Историја Српске Босне,77,Новости,2,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,28,Остало,106,Православље,15,Република Српска (БиХ),23,РС Крајина,12,Србија,4,Сребреница ЛАЖ која траје,17,Српска историја,159,Српски језик,25,Црна Гора,2,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: СРПСКА ИСТОРИЈА (Catene mundi): Бењамин Калај и и стварање “бошњачке нације“
СРПСКА ИСТОРИЈА (Catene mundi): Бењамин Калај и и стварање “бошњачке нације“
https://2.bp.blogspot.com/-5Z7IZT_n740/Wux74r8Z_SI/AAAAAAAAEqQ/diEnQ_RC-wIjphhqS3mmUh3aWTj6yDw-gCLcBGAs/s1600/bosnjaci-austrougarska-vojska.jpg
https://2.bp.blogspot.com/-5Z7IZT_n740/Wux74r8Z_SI/AAAAAAAAEqQ/diEnQ_RC-wIjphhqS3mmUh3aWTj6yDw-gCLcBGAs/s72-c/bosnjaci-austrougarska-vojska.jpg
БЛОГ Српска Босна
http://srpska-bosna.blogspot.com/2018/05/catene-mundi.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2018/05/catene-mundi.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Види Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy