Непропустите

Од "Србољуба" до "Србождера" (Бењамин Калај)

Породица Калај припадала је старом мађарском племенском роду, који своје поријекло вуче још од насељавања Мађара у Панонију. Први Калај који се истакао током историје био је Михаел Калај, њега је даривао краљ Матија Корвин посједом Мезе Тур због заслуга при заузимању Јајца од Турака. Најпознатији из лозе Калај свакако је Бењамин Калај (1839-1903), који је за вријеме Аустро-угарске окупације био поглавар Босне и Херцеговине од 1882-1903 године.  Са мајчине стране Бењамин је имао везе са Србима, пошто му је мајка Амалија водила поријекло од српске мађаризоване породице Блашковић.


Веома рано Бењамин се посветио српском питању, а течно је говорио и српски језик. Рачунајући на подршку српских гласова, кандидовао се на парламентарним изборима 1865. године у сентандрејском округу. Ипак, није успио да постане посланик, али је због свог односа према Србима задобио њихове симпатије и надимак „Србољуб“. Сентандрејски Срби су исказали част и признање Калају на занимљив начин, тако што су га једном приликом када их је посјетио, над њим извршили обред „крштења“ дајући му име „Србољуб“. Иначе, овај обред сентандрејски Срби вршили су над неким милим гостом када им први пут дође. Том приликом, свечаним обраћањем Калај је између осталог изјавио: „нека Бог да да од данас Срби и Мађари на веки буду верни и искрени побратими међу собом“.
Калајево знање српског језика, његово пријатељство са Србима, утицали су да он добије једну од значајних улога у политици А-У Монархије према Србима и Србији. Тако је Калај добио дужност генералног конзула у Београду 1868. године, на којој је остао седам година. Док је боравио у Србији, посветио се истраживању и описивању српске историје, па је тако на мађарском језику 1877. изашла Калајева „Историја Срба“, која је наредне године преведена и на њемачки језик. Међу научним круговима у А-У, Србији, а и шире, ово дјело оцјењено је позитивном критиком.

Упућеност у српско и балканско питање, довест ће Калаја 1882. године на мјесто управника Босне и Херцеговине, гдје ће спроводити окупациону политику А-У Монархије. Због тога ће доћи у сукоб са Србима, па ће чак покушати да спроведе план претварања Срба Босне и Херцеговине у „Бошњаке“. Наиме, А-У окупациона управа ради стварања лојалног и државотворног елемента, покушаће да од свих становника Босне и Херцеговине створи нову „босанску нацију“. Калај ће заборавити на своју „Историју Срба“ у којој је писао, да су Босна и Херцеговина са свим њеним становништвом српске земље. На све могуће начине Калај ће окупациону политику А-У, да усмјери ка негирању и брисању српског народа, културе и историје у Босни и Херцеговини. Тако ће од некадашњег „Србољуба“ постати један од највећих „Србождера“.

Нема коментара