Непропустите

ТРУДНА АНЂА ЈЕ ДАНИМА СИЛОВАНА И МУЧЕНА ОД СРЕБРЕНИЧКИХ МУСЛИМАНА! ОД ТОРТУРЕ ЈЕ ИЗГУБИЛА БЕБУ!

Анђа Обрадовић (62) преживела је током рата стравичне тортуре и муке у муслиманским логорима у Власеници, Зворнику и Сребреници. Ова жена је жртва вишеструког силовања, злостављања и торуре а болна је чињеница што за ове злочине до данас нико није осуђен. 

Ове среде у ауторској емисији "Живот прича" Тање Војтеховски, једна од гошћа биће и бивша логорашица Анђа Обрадовић. Ова жена је била жртва бројних тортура, злостављања и вишеструког силовања у муслиманским логорима од Зворника до Сребренице. Она ће пред вишемилионским аудиторијумом испричати своју потресну исповест о томе како је заробљена, злостављана и мучена од стране муслимана из Сребренице.

Анђа Обрадовић је рођена 1956-е године у Зворнику. Ова жена је заробљена током 1992. само због своје српске националности и православне вероисповести након чега је одведена у муслимански логор у селу Церска код Власенице. Анђа је прошла пакао логора који су држали припадници муслиманске ТО. Реч је, заправо о подруму једне приватне куће која се налазила недалеко од команде ТО Бајрићи. Анђа је ту била заточена од 18. септембра до 4. октобра 1992., а за то време била је силована више пута, чак и упркос томе што је команди ТО Бајрићи било познато да је у трећем месецу трудноће. За силовање ове Српкиње директно се сумњичи Адем Костјеревац из зворничког села Јошаница, који је стално настањен у једном граду у САД. Услед силовања, Анђа је имала побачај а приликом њега није јој пружена медицинска помоћ, иако је имала обилно крварење. Крварење је зауставила тек уз помоћ неких крпа које јој је донела једна мештанка муслиманка. Анђа је такође извесни период заробљеништва провела и у логору у Сребреници који је био под директном командом Насера Орића. Овде је проживела сташне тортуре и мучења.


Ферид Хоџић је, према оптужници, од маја 1992. до јануара 1993. године био командант Територијалне одбране Власеница те је наређивао “хапшење и затварање цивилног српског становништва и ратних заробљеника”.
Анђа је испричала како је ухапшена 17. септембра 1992. године у Новом Селу код Зворника, да би потом прво била одведена у село Бајриће и тамо заточена, а онда “4. или 5 октобра” доведена у “Шталу”. “Кад су ме довели у логор ту су ме пљували и тукли. У Бајрићима су ми дали димије и рекли да ми је име Фата, те ме одвели у самицу. Рекли су ми да ћу постати муслиманка и да ћу им родити Алију. Полицајац Адем Костеровац ме је силовао и убио моје још нерођено дијете. Била сам трудна. Иживљавали су се на мени”, казала је Обрадовић током суђења Хоџићу 2008. и затражила од тужитељице да је престане испитивати, рекавши да жели што пре отићи кући.

Анђа је о својој трагичној судбини јавно сведочила и у документарном филму Досије Сребреница. "Тешко ми је и болно. Тукли су ме свакодневно. Имала сам небројано много рана и повреда. Шутирали су ме у стомак. Једном су ме толико дуго тукли и иживљавали се на мени да сам почела да плачем и вриштим на сав глас."  - испричала је ова храбра жена. 

Њу је у логору често испитивао Џевад Демировић звани Гумени. За време једног испитивања Демировић је ударао њеном главом о дрвено коље због чега је задобила више повреда у пределу главе. Са том женом у логору једно време био је заточен и Ненад Лукић (30) из села Церска: “Доведен је са рукама завезаним жицом, у цивилном оделу и без обуће на ногама, након што су га заробили припадници ТО Церска. У том затвору провео је два дана а онда су га три војника ТО Церска са упереним пушкама извели и у непосредној близини тукли. Слушала сам његове јауке све док нису утихнули негде око поноћи. Питала сам стражара шта је било са Ненадом Лукићем, а стражар је одговорио да је он завршио и при том почео да повраћа вероватно од призора који је видео", сведочила је Анђа Обрадовић. 


Крај њеним мукама није се назирао ни када је 10. октобра пребачена у логор у Ровашима. Према сведочењима преживелих заточеника, ту жену је један од стражара једном приликом ошамарио и ударио ногом у стомак услед чега је изгубила свест. "Сви заточеници су свакодневно тучени, а највише је тучен рањени Бранко Секулић, и од стражара и од других припадника муслиманске националности која су могла без проблема ући у логор. Стражар Вејиз (Мује) Бјелић касно ноћу више пута је изводио А.О. и силовао је, пријетећи јој да то не сме никоме рећи иначе ће бити ликвидирана“, сведочио је један од заточеника у Церској. Дана 26.1.1993. из тог логора заменик команданта оружаних снага ТО Сребреница Зулфо Турсуновић преузео је петоро заточеника и са својим војницима лично их спровео у затвор-логор у згради полицијске станице Сребреница, а потом у зграду бивше ТО Сребреница иза зграде Основног суда. У наведеном логору било је још заточеника који нису имали ништа боље услове него што су постојали у Ровашима. Напротив. Према њиховом сведочењу од последица тортуре у логору у Сребреници умрли су заточеници који су ту доведени из Роваша: Јаков Ђокић, Бранко Секулић и малолетни Драган Илић. До размене у марту 1993. године преживели су само Радо Пејић и Анђа Обрадовић.

Анђа је такође била затворена и логору у Сребреници где је била сведок стравичних тортура и мучења. Била је затворена са великим бројем жена српске националности. Оне су у сребреничком логору шамаране, мучене, злостављане...Према Анђиним речима, муслимани су их психички и физички злостављали а добро је упамтила малтретирање старице Достане којој су муслимани убили мужа и сина а њу заробили. Стављали су јој нож под грло, вређали је свакаквим именима и претили јој да ће је заклати. У посебном делу су били затворени мушкарци и малолетници који су мучени и малтретирани на најстрашније начине  а многи од њих су у том логору и убијени. 

У сребреничком логору је било затворено и више од 30 деце а најмлађи логораш је био Немања Филиповић, стар свега седам месеци.

У филму "Сетиш ли се мене у ропству" Анђа сведочи о стравичним тортурама које је доживела и преживела. Ова храбра жена истиче како је након изласка из логора отишла у кућу своје свекрве уместо код родитеља. Међутим, овде није била добро дочекана. Ни крива ни дужна била је изложена погрдама и ружним речима. Замерали су јој то што је била у логору и што је била жртва силовања. Анђа истиче да често среће и виђа једног од својих тамничара који је учествовао у њеном заробљавању. Једном приликом га је чак и упитала да ли је се сећа у ропству што је он негирао. Иако је имала подршку своје породице, Анђа је ипак завршила у душевној болници у Сокоцу.

Анђа Обрадовић данас живи са супругом у Зворнику и незапослена је. Мајка је троје деце а постала је и бака. Анђа је чланица Удружења жена жртава рата Републике Српске које води Божица Живковић-Рајилић. Исповест Анђе Обрадовић ће се наћи у филму "Нијеми Крик" који је успешно реализовало ово удружење а филм се бави женама које су преживеле тортуре и злостављања током рата од муслиманске Армије БиХ.  

Будите у среду од 22h 14.05.2018 уз ТВ Прва и емисију "Живот прича" и не пропустите стравичне исповести силованих Српкиња. 

Нема коментара