Заборављени логор смрти у Добоју: Место у коме је извршен први геноцид над Србима у 20. веку

Млађе генерације мало знају кроз какве је патње прошао наш народ у Првом светском рату. Једна од страшнијих ствари су концентрациони логор...

Млађе генерације мало знају кроз какве је патње прошао наш народ у Првом светском рату. Једна од страшнијих ствари су концентрациони логори, посебно они који су се налазили у Добоју и Араду.

У својој анти – српској хистерији Аустро – Угарска је осмислила, разрадила и  основала у Добоју 1915. године  први концентрациони логор у Европи. Идеју логора је конципирала интелектуална политичка елита и злочиначка власт Аустро – Угарске монархије и реализовала је заједно са својим сатрапима Хрватима а дјелимично и муслиманима. Концепт злочиначких логора стравичних размера, усавршиле су касније Хитлерова Немачка и Независна држава Хрватска, додајући им гасне коморе. Континуитет логора настављен је и у рату 1991-95, а најпознатији су Лора,  Дретељ и Тарчин…

Најважнији циљ Аустро- Угарске је био уништити и по могућности потпуно истријебити српско становништво, прије свега уз границу са Србијом, Црном Гором и у централној Босни. Тиме би се ,,коначно ријешило српско питање“ и елиминисао ,,реметилачки“ фактор у Босни и Херцеговини, а онда би се лакше наставило даље. Овај паклени план свјесно је ишао на потпуно истребљење једног народа и испуњава све услове касније донете Конвенције УН о геноциду.

Још прије почетка рата прецизно су планирана средства сатирања српског народа а то су прије свега: депортације, смештање и ликвидација у логоре смрти ( Добој је смјештен на идеалном мјесту у централној Босни и на раскрсници путева и највећи је логор у БиХ ); мучење глађу и жеђу; пријеки судови и пресуде по кратком поступку, вјешање угледних људи; прогони и интернације; тамничење; различита убиства; јавно понижавање; паљење кућа; отимање сточног фонда; уништавање привреде и затирање свих националних обиљежја…

Осим Добоја народ је интерниран још у логоре: у Бихаћу, Броду, Плетерници, Мелсдорфу, Шопорњаку и Араду…

У  Добојском логору су заточеници смештени у некадашње неочишћене и загађене коњске штале, у најнехигијанскије могуће услове, где су морени глађу и жеђу, мучени на различите начине, изнуривани су тешким пословима, а све са јединим циљем да оболе и умру. Посебно је била страшна зима 1915 године, када је за неколико месеци уморено преко пет хиљада лица. Било је дана када је умирало по сто људи, једног дана у љето 2016 године умрло је 106 заробљеника. Дјеца углавном нису ни евидетирана, али се процењује да их је умрло више од хиљаду. У априлу 2016 наступио је прави помор деце, само у том мјесецу умрло је 643. Дјецу су најчешће одвајали од мајки и слали у логор Шопорњак.

Језива је била слика полузатрпаних лешева у колективним ракама. Када је нестало мјеста у Добојском гробљу, власт је основала ново велико гробље испод села Придјела. Та два гробља народ често назива ,,Видом босанско-херцеговачких Срба“. Они малобројни који су успели да преживе интернирани су у друге логоре, најчешће у Арад, где су углавном и скончали.

Кроз логор у Добоју  је из Босне и Херцеговине прошло од 27.  децембра 1915. године, када jе стигао први конвој са 600 интернираних лица, до 5. јула 1917. године 16.673 мушкараца и 16.966 жена. Ако се томе додају војници и народ из Србије и Црне Горе, онда тај број достиже 45.791.

Само великом муком и приљжношћу Војислава Богићевића из Тузле сачувани су следећи подаци о броју умрлих : из Гацка 174, Требиња 239, Билеће 47, Фоче 196, Сарајева 362, Рогатица 525… Људи су најчешће обољевали од колере и тифуса а умирали од глади, батињања и мрцварења. Једна жена је напримјер за седам дана изгубила је шестеро дјеце и полудјела је после тога.

Само помњање ријечи Србија, у било ком контексту, било је довољно за пријеки суд и вјешала. У том погледу војска је добила посебну Наредбу, која јој даје неограничено право на ликвидацију невиних људи. Катаклизма је захватила један поштен и недужан народ, који је само пре четрдесет година скинуо с врата турски петовјековни јарам. Знајући све горе наведено дјелује много тужно и ружно кад данас чујемо ријечи о ,,цивилизованој“ Аустрији и Мађарској.

Међутим и у таквим тешким условима гневне људе није напуштао понос. Жене обично пљувају аусто –угарске официре и војнике, мушкарци на вјешалима често кличу Србији, краљу Петру и слободи. Прота Видо Прежанин из Требиња на вјешалима прориче пропаст Аустрије и кличе Србији.

Перо Слијепчевић је записао ово :,,Стање у Араду било је страшно, а у Добоју ужасно. Добој је био гробница нашег света“.

А како је изгледала та гробница најбоље је описао Владимир Ћоровићу у својој ,,Црној књизи“. Ови људи су такво стање поредили са Дантеовим паклом. Радило се дакле о колективном умирању српског народа, које је ставила себи у задатак влада Аустро-Угарске монархије још прије рата, како би једном заувек сломила и уништила сваки српски отпор и убила у њему за сва времена свако  национално осећање.

Један од преживјелих логораша прота Славко Трнинић, чим је стигла слобода покренуо је иницијативу да се Добојским мученицима подигне споменик захвалности и Спомен – црква. Овај племенити подухват народ Добоја, Босне и Херцеговине и Војводине је од срца разумио и објеручке прихватио. Идеју је подржала и Народна влада у Сарајеву, којом је тада председавао Атанасије Шола. Свечано освећење Спомен-цркве и Спомен – костурнице обављено је у присуству великог броја вјерника осамнаестог септембра 1938 године.

Логор у Добоју је најбољи пример једног језивог ,,модерног, цивилизованог “ варварства, који је иза себе оставио један насилнички царски аустријско -угарски режим, који је Босном и Херцеговином харао читавих четрдесет година. Дијелим у потпуности мишљење других људи, да наследнице Аустро – Угарске, Аустрија и Мађарска морају бити одговорне и изведене кад – тад пред суд правде, за помор и тешке последице пажљиво планираног геноцида који су припадници њихових снага извршили над српским народом у првом свјетском рату.

Аутор: Светозар Црногорац

Извор: Слободна Херцеговина

Преузето> ЈАДОВНО

КОМЕНТАРИ

BLOGGER

Име

Бонбардовање 1999,2,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,54,Злочин "Олуја",3,Злочини,53,Историја Српске Босне,77,Новости,2,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,28,Остало,106,Православље,15,Република Српска (БиХ),23,РС Крајина,12,Србија,4,Сребреница ЛАЖ која траје,17,Српска историја,159,Српски језик,25,Црна Гора,2,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: Заборављени логор смрти у Добоју: Место у коме је извршен први геноцид над Србима у 20. веку
Заборављени логор смрти у Добоју: Место у коме је извршен први геноцид над Србима у 20. веку
https://4.bp.blogspot.com/-qLQvZoeYOYo/WYB1TvlLgsI/AAAAAAAAESg/_pYSg0bJTlsrvMdzOPRhWe-PltgcVsBEwCLcBGAs/s1600/spomenik-zrtvama-dobojskog-logora-1.jpg
https://4.bp.blogspot.com/-qLQvZoeYOYo/WYB1TvlLgsI/AAAAAAAAESg/_pYSg0bJTlsrvMdzOPRhWe-PltgcVsBEwCLcBGAs/s72-c/spomenik-zrtvama-dobojskog-logora-1.jpg
БЛОГ Српска Босна
http://srpska-bosna.blogspot.com/2017/08/20.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2017/08/20.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Види Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy