Вероватно се многи питају: Откуда назив Српска за нашу најмлађу и најсрпскију државу? – Тај сам јој назив дао ја, ако се добро сећам, ве...
Вероватно се многи питају: Откуда назив Српска за нашу најмлађу и најсрпскију државу? – Тај сам јој назив дао ја, ако се добро сећам, већ почетком августа 1992. године. Непосредно пре тога била је одржана седница Републичке народне скупштине у Бањалуци на којој је измећу осталог, одлучено и то да се дотадашњи назив Српска Република Босна и Херцеговина, промени у Српска Република.
Ја тој седници Скупштине нисам присуствовао, поред осталог и због тога што дуге исцрпљујуће расправе са неодмереностима и повременим грубостима, каквих на свим скупштинама има, са много плићака и приче ради приче, по правилу истих говорника, радо избегавам. Уз то, ваља знати да су све ратне седнице наше скупштине биле тешке, како се то с правом говорило – историјске, јер се заиста и расправљало и одлучивало о судбоносним питањима државе и народа. Све смо то чинили на уском простору, стешњени намерама моћних непријатеља, а бескрајно повређени равнодушношћу и пасивношћу оних од којих смо с правом очекивали помоћ и подршку.
Нови назив државе коју смо стварали учинио ми се прикладнијим од дотадашњег, али сам одмах помислио да он може бити још бољи, још примеренији, уз, иако, сасвим ситну измену. О називу који сам имао намеру да предложим чим се за то укаже подесна прилика, често сам размишљао и раније.
Свој предлог новог назива државе коју смо правили, која је већ имала свој Устав и законе, свога председника, Скупштину, Владу, полицију, војску, изнео сам уз кратко образложење на једном од свакодневних састанака политичког врха Републике. Састанак је уприличен у одмаралишту „Кикинда“ на Палама. Присуствовали су: председник Републике Радован Караџић, Скупштине Момчило Крајишник, Владе Бранко Ђерић, министар информисања у Влади Републике Српске Велибор Остојић и директор Српске телевизије Илија Гузина.
Моје је излагање са напрегнутом пажњом слушао председник Скупштине Момчило Крајишник и без трунке колебања предлог прихватио. Чак је наложио Илији Гузини и министру Остојићу да се већ од те вечери у информативним емисијама држава назива Република Српска, а не Српска Република. Након тога додао сам још једино да је у свему битан назив Српска, који може да стоји и сам, јер, коначно, државно уређење сутра може и да се промени, а назив Српска да остане. Сви присутни су се, без расправе и резерве, са изнесеним предлогом сагласили.
Измену назива, наше тек рођене државе прихватила је и Народна скупштина на свом наредном заседању у Бијељини, 14. септембра исте године. Прихватању је претходио, за мене неочекиван покушај председника Скупштине да измену у називу прикаже као ненамерну омашку у Записнику са претходне седнице.
Разуме се да ми нимало није било право да се прихватање новог назива државе, коју сам сам смислио и предложио, овако заврши, зато сам се јавио за реч и саопштио целу истину о овој ствари. Надам се да о свему овоме постоји траг у Записнику са поменуте седнице Народне скупштине Републике Српске.
С обзиром на то да је људско памћење непоуздано, а да су многи људи склони да присвајају не само туђе ствари, него и туђе идеје, те да сам се у то уверио и поводом овог случаја, осећао сам потребу да, укратко изнесем истину о настанку назива Република Српска.
проф. др Љубомир Зуковић
министар образовања, науке и културе у првој Влади РС
Извор: Глассрпске
КОМЕНТАРИ