СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂИЦ

16. новембар по новом / 3. новембар по старом Свети великомученик Георгије – Ђурђиц. Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа ...

16. новембар по новом / 3. новембар по старом

Свети великомученик Георгије – Ђурђиц. Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је, по његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитеља и великомученика Христовог.

Свим верницима православне вероисповести који данас  своју Крсну славу прослављају:

Светог Георгија – Ђурђица желим свако добро, а понајвише здравља и среће…

Празник Светог великомученика Георгија-Ђурђиц, слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6. маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду Палестинску.

У ноћи уочи страдања, свети Ђорђе је видео Христа, који му је на главу ставио венац победника и рекао да ће ускоро бити са њим. Свети Ђорђе је то сновиђење испричао свом слуги и замолио га да његово тело пренесе у Палестину, завичај његове мајке. У време цара Kонстантина, у Лиди Палестинској, хришћани су сазидали диван храм посвећен светом Ђорђу.

Приликом освећења тог храма, пренете су и сахрањене у њему чудотворне мошти светог Ђорђа, великомученика Христовог.

Преслава – заветина, то је слава коју поједини градови или села славе као своју славу. Та места се моле једном светитељу као заштитнику свих житеља. Ако се слави појединачно, то је породични празник, када породица,например, слави Ђурђевдан, онда обележава и јесењи празник Ђурђиц.

Свештеномученик Акепсим, епископ наесонски и други с њим

Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме са гостима својим. Утом дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег притрча старом епископу, целива га у главу и рече: „Благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!“ Ово пророчанство ускоро се обистини. Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и свети Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског. Ухваћеном и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома. Светитељ му одговори: „То више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи“. После великих истјазања буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од седамдесет година, и Аитал ђакон. После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу.Јосифово тело Промислом Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво „марсина“, које исцељиваше сваку болест и сваку муку на људима. И тако трајаше пет година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво. Пострадаше ови Христови војници у ИВ веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија.

Преподобни Илија Египатски

Подвизавао се близу Антиноа, главног града Тиваиде. Проживео седамдесет година у суровим и неприступним стенама пустињским. Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве недеље. Исцељивао све муке и недуге на људима. Сав је дрхтао од старости. Упокојио се у сто десетој години живота и преселио у радост Господа својега. „Чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим знајући да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу“.

Житије Светог великомученика Георгија

Свети Георгије је рођен у Kападокији, у Малој Азији, од богатих и угледних родитеља хришћанске вере. После смрти мајке, све богатство је поделио сиромашнима. У то време идолопоклонства, Римским Царством је владао Диоклецијан. Он га је поставио, у двадесетој години живота, у чин војводе. Али, када је цар почео гонити и убијати хришћане, по наговору својих саветника, свети Георгије је смело исповедио веру. Цар је, разјарен Георгијевим поступком, наредио је војницима да га муче. Муке које је Светитељ издржао превазилазиле су људске могућности. Али, укрепљиван милошћу Божијом, свети Георгије је све издржавао. Видевши ово надприродно збивање, многи од присутних, међу њима и краљица Александра, примили су хришћанство. Видевши да се Светитељ не може сломити телесним мукама, зли цар је наредио да се мачем погубе и свети Георгије и царица Александра, 6. маја (23. априла) 303. године. Тај дан се слави као празник Светог великомученика Георгија – ђурђевдан.
Пре смрти је свети великомученик замолио свог слугу да његово тело погребе у Палестини, одакле му је мати била родом.
У време римског цара Kонстантина у Лиди, малом граду у Палестини, сазидан је храм светог Георгија. Приликом освећења тог храма верни слуга је испунио последњи Светитељев завет преношењем моштију. На тај дан, 16. новембар (3. новембар), наша Црква празнује Пренос моштију светог великомученика Георгија из Никомидије, где је пострадао, у Лиду палестинску. У народу је овај празник познат као ђурђиц.

Празник Светог великомученика Георгија-ђурђиц, слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (ђурђевдан) се слави 6. маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију светог ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду Палестинску.

У ноћи уочи страдања, свети ђорђе је видео Христа, који му је на главу ставио венац победника и рекао да ће ускоро бити са њим. Свети ђорђе је то сновиђење испричао свом слуги и замолио га да његово тело пренесе у Палестину, завичај његове мајке. У време цара Kонстантина, у Лиди Палестинској, хришћани су сазидали диван храм посвећен светом ђорђу.

Приликом освећења тог храма, пренете су и сахрањене у њему чудотворне мошти светог ђорђа, великомученика Христовог.

Преслава – заветина, то је слава коју поједини градови или села славе као своју славу. Та места се моле једном светитељу као заштитнику свих житеља. Ако се слави појединачно, то је породични празник, када породица,например, слави ђурђевдан, онда обележава и јесењи празник ђурђиц.

Свештеномученик Акепсим, епископ нћсонски и други с њим

Осамдесетогодишњи старац Акепсим, испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме са гостима својим. Утом дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег притрча старом епископу, целива га у главу и рече: „Благо овој глави, јер ће за Христа примити мучење!“ Ово пророчанство ускоро се обистини. Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и свети Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског. Ухваћеном и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта заповеда у погледу дома. Светитељ му одговори: „То више није дом мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи“. После великих истјазања буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер и старац од седамдесет година, и Аитал ђакон. После трогодишњег тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу.Јосифово тело Промислом Божјим нестаде те ноћи, а над телом Аиталовим израсте дрво „марсина“, које исцељиваше сваку болест и сваку муку на људима. И тако трајаше пет година, па онда злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво. Пострадаше ови Христови војници у ИВ веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија.

Преподобни Илија Египатски

Подвизавао се близу Антиноа, главног града Тиваиде. Проживео седамдесет година у суровим и неприступним стенама пустињским. Хранио се само хлебом и урмом, а у младости постио по читаве недеље. Исцељивао све муке и недуге на људима. Сав је дрхтао од старости. Упокојио се у сто десетој години живота и преселио у радост Господа својега. „чувајте ум ваш од рђавих мишљења о ближњим знајући да њих убацују демони с циљем, да би удаљили ум од виђења својих грехова и од устремљења ка Богу

Живот Светог Ђорђа

Свети Ђорђе је рођен у богатој и честитој хришћанској породици, крајем трећег века нове ере. Живели су у Kападокији, све док отац светог Ђорђа није пострадао за Христа. Ђорђе је био сасвим мали кад је остао без оца. Да би избегла прогоне хришћана, његова мајка се преселила у Палестину, одакле је била родом. Тако је Ђорђе растао у земљи где је Христос живео и проповедао. Уз добру и побожну мајку, израстао је у правог хришћанина, чије срце није било ни хладно ни млачно, већ је пламтело огњеном љубављу према Христу. Ступио је у војску.

Ђорђе је био изванредно леп, висок и стасит, а одликовала га је племенитост, поштење и храброст, па је већ у двадесетој години стигао до части трибуна и „Kао такав беше на служби при цару Диоклецијану [еп. Николај].’ Kад је цар Диоклецијан, који се све време своје владавине борио против хришћана и ужасно их прогонио и убијао, отпочео још један од својих крвавих похода на хришћане, Ђорђе је дошао пред цара и јавно, пред царем и свима осталима, рекао је да је он хришћанин. Цар је био ван себе од беса и одмах је наредио да Ђорђа баце у тамницу. Наредио је да га ставе на најстрашније муке, која само ум помрачен Сатаном, може да смисли. Ђорђе је све подносио и непрестано се молио Богу, који га је одмах исцељивао. Оваква вера и очигледна Божја благодат, преобратила је многе Диоклецијанове војнике, али и Ђорђеве мучитеље у хришћане. Они су поверовали у Христа, и јавно исповедили своју веру, знајући да ће их Диоклецијан погубити. Највећи ударац за цара Диоклецијана је био кад је и његова жена, царица Александра, постала хришћанка. Тада је цар наредио да се њој, главном жрецу [жрец је незнабожачки свештеник], који је такође примио хришћанство као и многим другима одруби глава. И светог Ђорђа је послао на губилиште, кад је видео да ужасна и најопакија мучења нису никог заплашила, већ су постигла супротан циљ: преобратила неверујуће, а верујуће још више учврстила у вери Христовој.

Kад су их водили на губилиште, царица Александра је села на једну клупу да се одмори и ту је издахнула, пре него што јој је крвник пришао. „Блажени Ђорђе би посечен 23. априла 303. године. Чудесима која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Ни броја његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.’ [еп. Николај].

Дан када је бесмртном славом мучеништва овенчан свети Ђорђе [Георгије], и када је из земног живота прешао у вечно царство небеско, [ 23. априла, односно 6. маја], слави се као дан: „Свјатаго славнаго великомученика побједоносца и чудотворца Георгија“. Овај дан народ зове Ђурђевдан, а јесењи празник [3. новембра по старом, односно 16. новембра по новом календару], назива се Ђурђиц. То је дан када је обновљена његова црква: „Обновленије храма свјатаго великомученика Георгија, иже в Лидије, иђеже положено часније тјело јего.’

У ИМЕ ОЦА И СИНА
И СВЕТОГА ДУХА

Георгије мучениче, Георгије победниче: кроз муке си победио и кроз смрт се прославио.

Све си сматрао јефтиније од Истине, Георгије, власт и част си земну дао, уз Живог си Христа стао.

Овако пева о светом Великомученику Георгију нас богомудри и богонадахнути владика Николај Велимировић.

Браћо и сестре!

Овако бисмо требали и ми да певамо о св. великомученику Георгију, да говоримо о његовом животу и да молимо његову помоћ, ако не сваког дана – што би требало – онда бар данас када га прослављамо и када му је света Црква посветила дан и када многи од нас славе светог Георгија као своју Kрсну славу.

Многи од нас ће данас потрошити доста времена на разне овоземаљске послове од којих неће бити користи за душу, већ ће се само натоварити са још више немира и невоља, а врло ће мали број нас порадити на душекорисним пословима који би нам донели мир и радост душевну.

Ваистину, браћо и сестре, мало и премало се бринемо за душе своје и свој душевни живот, а много и премного се бринемо за тело и телесне угодности.

Данашњи дан бисмо требали понајпре да посветимо светом Великомученику Георгију, себи и свом духовном животу и ближњима својима, а тек онда телу и телесним потребама. Требали бисмо да се присећамо ста је то св. великомученик Георгије учинио да га данас толики свет слави, како је живео и чиме је стекао дар Божји којим помаже свима онима који му се обрате за помоћ.

Они који славе светог Георгија као своју Kрсну славу требали би да га достојно прослављају, као прави хришћани, уз славски колач, кољиво и свећу, да дочекују своју родбину и пријатеље и да их најпре са славским колачем и кољивом послуже, па тек онда са осталом храном коју су спремили за ту прилику. Јер, Kрсна слава без славског колача, кољива и свеће није Kрсна слава, већ неки пагански и нехришћански обичај који само доноси штету онима који га приређују.

Преци наши су то добро знали и светог великомученика Георгија много поштовали и молили му се, цркве градили и њему их посвећивали. Будимо прави наследници наших предака и чинимо оно сто су и они чинили: молимо се Богу и светом Георгију и привлачимо на себе заступничке дарове молитава светог Георгија.

Чудеса која се десише на гробу светог Георгија не могу се избројати, а такође нема броја његовим јављањима у сну и на јави многима који га поменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега.

Потрудимо се и ми, браћо и сестре, да одржавамо своју веру угледајући се на пример светог великомученика Георгија. Помолимо се сви скупа да нам свети великомученик Георгије измоли у Бога дар непоколебљиве вере и трпљења свих невоља које нас задесе. Само са чврстом вером и непоколебљивом надом могу се победити сва зла. То нам Свети Георгије потврди својим примером, а то нам потврдише и сви мученици вере Христове, који кроз своја страдања стекоше непролазне венце на небесима и неисказану славу у Царству Божјем. Милиони и милиони мученика дадоше добровољно своје животе за веру Христову и својим примером нам засведочише да је Христос Богочовек највећа вредност и овога и онога света. Ваистину, боље своју изгубити главу, него своју огрешити душу.

Георгије мучениче, Георгије победниче, о, смилуј се Свече нама, заштити нас молитвама пред престолом

Христа Бога, нашег Спаса свемоћнога, да се муке не страшимо, да трпљењем победимо!

Богу нашему, Тројици једнобитној и нераздељној, Оцу и Сину и Светоме Духу нека је слава навек.

Амин

Име

Бонбардовање 1999,2,Занимљивости,54,Злочин "Олуја",3,Злочини,53,Историја Српске Босне,76,Новости,2,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,28,Остало,106,Православље,15,Република Српска (БиХ),23,РС Крајина,12,Србија,4,Сребреница ЛАЖ која траје,17,Српска историја,159,Српски језик,25,Црна Гора,2,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂИЦ
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂИЦ
https://4.bp.blogspot.com/-093rrAMcCxI/WCzL7uzEcdI/AAAAAAAADVM/sp-TFceoyHQRNEapUlQGZZv7vLEF_OHrgCLcB/s400/Djurdjic.jpg
https://4.bp.blogspot.com/-093rrAMcCxI/WCzL7uzEcdI/AAAAAAAADVM/sp-TFceoyHQRNEapUlQGZZv7vLEF_OHrgCLcB/s72-c/Djurdjic.jpg
БЛОГ Српска Босна
http://srpska-bosna.blogspot.com/2016/11/blog-post_16.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2016/11/blog-post_16.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Види Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy