ЕВО ЗАШТО ВАТИКАН МРЗИ СРБЕ и никада нам неће опростити што смо ПРАВОСЛАВНИ! Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и оста...
ЕВО ЗАШТО ВАТИКАН МРЗИ СРБЕ и никада нам неће опростити што смо ПРАВОСЛАВНИ!
Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом!
Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.
Васељенски патријарх Јосиф II из Цариграда је подлегао том притиску.
На заказани сабор у Фиренци 1439. године су дошли сви православни Патријарси, осим српског (!!!) Чак и Руски, Митрополит Кијевски Исидор.
Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском Патријарху Никону (1420-1435) да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви (31) православни верски поглавари, осим српског Никона.
Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез Василије II је погубио свог Патријарха Исидора кијевског, због срамоте коју је нанео Русији.
Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх Јосиф II морао је да се повуче тако да се од срамоте није ни вратио у Цариград, већ је исте године умро и сахрање је у Фиренци у Доминиканском манастиру Санта Марија Новела.
Ватикан то Србима никад није опростио те је католицима вековима усађивао у срце мржњу према Србима.
Ниједна Православна Патријаршија није никада ратификовала потписе својих Патријарха, а чак 21 их је званично поништило, непосредно након сабора у Фиренци.
Извор: (Из књиге ЈЕЛЕНА 93, аутор – Миле Кордић)
Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом!
Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.
Васељенски патријарх Јосиф II из Цариграда је подлегао том притиску.
На заказани сабор у Фиренци 1439. године су дошли сви православни Патријарси, осим српског (!!!) Чак и Руски, Митрополит Кијевски Исидор.
Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском Патријарху Никону (1420-1435) да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви (31) православни верски поглавари, осим српског Никона.
Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез Василије II је погубио свог Патријарха Исидора кијевског, због срамоте коју је нанео Русији.
Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх Јосиф II морао је да се повуче тако да се од срамоте није ни вратио у Цариград, већ је исте године умро и сахрање је у Фиренци у Доминиканском манастиру Санта Марија Новела.
Ватикан то Србима никад није опростио те је католицима вековима усађивао у срце мржњу према Србима.
Ниједна Православна Патријаршија није никада ратификовала потписе својих Патријарха, а чак 21 их је званично поништило, непосредно након сабора у Фиренци.
Извор: (Из књиге ЈЕЛЕНА 93, аутор – Миле Кордић)