Непропустите

Најстарија црква у Сарајеву крије трагичну причу o страдању Срба


Стара црква како је у народу прозвана Стара православна црква, налази се на Башчаршији у Сарајеву. Она је међу најстаријим и највреднијим културно-историјским споменицима овог града. А поред икона које датирају још из XIII века, у себи крије и једну тужну причу.

Почетак те тужне приче, одиграо се 1992. године. Венчање које је требало младенцима заувек да промени живот на боље, прекројило је њихове судбине у трагичан догађај.

Пре 23 године, 01.03.1992. у току референдума о независности Босне и Херцеговине (Напомена Магацин-а: 01.03.1992. је био други дан референдума)на којем су се изјашњавали само Муслимани и Хрвати овај тужан догађај је како неки наводе довео до ескалације сукоба и рата на тим просторима.

После венчања у храму Преображења господњег, младенци су наставили пут Старе цркве на Башчаршији како би дочекали све госте и одржали свадбени ручак и весеље у дворишту цркве. Младенце Милана Гардовића и Дијану Тамбур венчао је прота Воја Чаркић, па су се сви уз сватове упутили у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве.

Своје аутомобиле оставили су у непосредној близини како не би додатно отежавали саобраћај, а око 100 сватова пешке се упутило на весеље. Међутим, код уласка у цркву сватовској колони пут је препречио бели “голф” у коме су била четири мушкарца.

Касније ће се испоставити да су унутра седели Рамиз Делалић – Ћело, припадник зелених беретки, Суад Шабановић, Мухамед Швракић и Таиб Торлаковић. Сви од раније познати органима гоњења због криминалне прошлости.

Четири криминалца предвођена Делалићем изашли су из аутомобила и насрнули на младожењиног оца, старог свата, Николу Гардовића, барјактара сватовске колоне.

Делалић је покушао да му одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве, након чега је дошло до комешања.

Делалић је затим запуцао из пиштоља и смртно ранио младожењиног оца, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Мировића, иначе, младожењиног зета.

После убиства, криминална четворка је побегла а са собом однела и запалила отету заставу.

Младожењин отац, Гардовић преминуо је од рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.

Радио-телевизија Сарајево је након почетка рата у Сарајеву 1992. испред зграде Вијећнице снимила документарни програм о Рамизу Делалићу, у коме је исти приказан као херој. У овој документарној емисији је Рамиз Делалић признао убиство Николе Гардовића, и нагласио да је то био муслимански патриотски акт.


Знају се нападачи

Поред починиоца убиства Рамиза Делалића званог Ћело, сведоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника, те Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Рамиз Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао комендант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића је за заслуге примио пиштољ са посветом.
Стара црква је један од најстаријих и највреднијих култуно-историјских споменика Сарајева. Налази се недалеко од Башчаршије, односно у њеном старом делу који је урбанизован за време аустроугарске управе током исправљања тока реке Миљацке. Први пут се у турским списима помиње 1539. године, и претпоставља се да је изграђена на темељима једне још старије цркве. Одликује је стил средњовековних српско-византијских грађевина. Централни део окружен је луковима и галеријом. Звоник је дограђен након престанка османлијске владавине1883. године, а реконструисан 1960. године, када је добио данашњи изглед. У унутрашњем дворишту налази се музеј са вредном збирком икона из времена од XIII до XIX века, бројни рукописи, литургијски и уметнички експонати. Према вредности икона спада међу првих пет музеја у свету. Поред верника, годишње је посети око 70 хиљада туриста.
Напомена Магацин-а:

Чланак преносимо са сајта Блица, али уз нашу обраду текста и кориговање грешака у оргиналном чланку. Овом приликом се осврћемо на грешке аутора текста, и то пре свега на време догађаја. Наиме аутор каже да се убиство старог свата десило, цитат: „.. на сутрашњи дан“. Чланак је написан 03.03.2015. па испада да се ово убиство десило 04.03.1992. а заправо се десило 01.03.1992 (У прилог овоме стављамо линк према Србима ненаклоњеном медију који потврђује да се убиство десило 01.03.1992. године). Друга грешка се односи на време које је протекло од догађаја, аутор наводи, цитат „pre 13 godina u toku referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine“. Овде је аутор погрешио у временској дистанци јер је референдум одржан 01.03.1992. године, што знаћи да је од референдума прошло 23 године, а не 13 како је наведено у оргиналном тексту.