Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пр...
Први српски буквар написао је Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, послије чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више него да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.
На првој страници буквара је штампана азбука, слиједе самогласници, затим слогови, имена свих слова (аз, буке, веде…).
Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедарима, азбучницима.Он највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примјењен фонетски принцип читања.
Но, остао је заборављен.
Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нису знали да већ више од два вијека имају сопствену књигу по којој се могло учити српски – читати и писати.
„Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893. године, а у српску културну баштину уврштен је, веома стидљиво, тридесетак година касније, када га је Љуба Стојановић ставио у Каталог Народне библиотеке.
Извор: www.fbg.org.rs
Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедарима, азбучницима.Он највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примјењен фонетски принцип читања.
Но, остао је заборављен.
Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нису знали да већ више од два вијека имају сопствену књигу по којој се могло учити српски – читати и писати.
„Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893. године, а у српску културну баштину уврштен је, веома стидљиво, тридесетак година касније, када га је Љуба Стојановић ставио у Каталог Народне библиотеке.
Извор: www.fbg.org.rs
