Велики речници пишу се и по сто година

За при­ме­ну је­зич­ке нор­ме нај­од­го­вор­ни­је су обра­зов­не ин­сти­ту­ци­је, укљу­чу­ју­ћи све од основ­не шко­ле до уни­вер­зи­те­т...

За при­ме­ну је­зич­ке нор­ме нај­од­го­вор­ни­је су обра­зов­не ин­сти­ту­ци­је, укљу­чу­ју­ћи све од основ­не шко­ле до уни­вер­зи­те­та

Проф. др Ми­ло­рад Де­шић, уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор у пен­зи­ји, лин­гви­ста, по­знат у на­уч­ној јав­но­сти по ра­до­ви­ма из срп­ске ди­ја­лек­то­ло­ги­је, лек­си­ко­ло­ги­је и ак­цен­то­ло­ги­је, аутор је но­вог, школ­ског, из­да­ња „Пра­во­пи­са срп­ског је­зи­ка”, у из­да­њу ку­ће „Klett”. Циљ овог из­да­ња је да на нај­јед­но­став­ни­ји на­чин об­ја­сни пра­во­пи­сна пра­ви­ла за шко­ле, али и ши­ру јав­ност, а ускла­ђе­но је са из­ме­ње­ним и до­пу­ње­ним из­да­њем „Пра­во­пи­са срп­ско­га је­зи­ка” Ма­ти­це срп­ске. Про­фе­сор Де­шић је та­ко­ђе и члан ре­дак­ци­је овог Ма­ти­чи­ног пра­во­пи­са.  У же­љи да се по­стиг­не ја­сност и пре­глед­ност, сва­ка ве­ћа це­ли­на „Пра­во­пи­са” де­ли се на три ма­ње: нај­пре до­ла­зи основ­ни текст о пра­ви­ли­ма и при­ме­ри­ма, за­тим кра­так, уокви­рен са­же­так тек­ста и, нај­зад, нај­ка­рак­те­ри­стич­ни­ји при­ме­ри ис­так­ну­ти на мар­ги­ни, а на кра­ју књи­ге на­ла­зи се реч­ник у ко­ме су ре­чи, ко­је се по­ми­њу у тек­сту, али и не­ке дру­ге, ак­цен­то­ва­не.

Ко­ји је пра­во­пис срп­ског је­зи­ка са­да ак­ту­е­лан?
- Ак­ту­е­лан је „Пра­во­пис срп­ско­га је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске” (из­ме­ње­но и до­пу­ње­но из­да­ње), од­не­дав­но и Пра­во­пис срп­ског је­зи­ка – школ­ско из­да­ње чи­ји сам аутор (из­да­вач је Клет).

Да ли и ина­че за­го­ва­ра­те ту јед­но­став­ност школ­ског пра­во­пи­са у при­сту­пу и схва­та­њу је­зич­ких про­бле­ма и за­што су на­ши пра­во­пи­си че­сто ком­пли­ко­ва­ни?
- Пи­са­ње пра­во­пи­са је ве­о­ма те­жак по­сао, мно­го те­жи не­го што се ми­сли. Пра­во­пи­сац мо­ра да до­бро по­зна­је не са­мо је­зик не­го и мно­ге дру­ге обла­сти. У ша­ли ка­жем да ни­је ла­ко на­пи­са­ти ни лош пра­во­пис. По­ред то­га, по­зна­то је да је нај­те­же пи­са­ти јед­но­став­но о сло­же­ној ма­те­ри­ји. Тре­ба­ло би да је јед­но­став­ност од­ли­ка би­ло ко­јег је­зич­ког из­ра­жа­ва­ња, пи­сме­ног и усме­ног, па и пра­во­пи­са. Уко­ли­ко је пра­во­пис пре­о­би­ман и ком­пли­ко­ван, он­да то зна­чи да се ни­је во­ди­ло ра­чу­на о ње­го­вој на­ме­ни. Ва­ља зна­ти да се пра­во­пи­си углав­ном пи­шу за нај­ши­ру обра­зо­ва­ну пу­бли­ку, а не са­мо за лин­гви­сте.

У че­му се овај ваш школ­ски пра­во­пис раз­ли­ку­је од Ма­ти­чи­ног?
- Да, је­дан сам од ре­дак­то­ра из­ме­ње­ног и до­пу­ње­ног из­да­ња Ма­ти­чи­ног „Пра­во­пи­са”. Школ­ски пра­во­пис на­пи­сао сам с об­зи­ром на сво­је ве­ли­ко ис­ку­ство у из­ра­ди та­квих при­руч­ни­ка. Ре­цен­зен­ти су про­фе­со­ри Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, са Ка­те­дре за срп­ски је­зик (Вељ­ко Бр­бо­рић и Ве­сна Лом­пар) и про­фе­сор основ­не шко­ле (Рад­ми­ла Орељ). Овај пра­во­пис ускла­ђен је са Ма­ти­чи­ним (2010), што зна­чи да је су­шти­на основ­них пра­ви­ла иста у оба при­руч­ни­ка. Раз­ли­ка је у сле­де­ћем: Пра­во­пис о ко­јем го­во­ри­мо ма­њег је оби­ма од Ма­ти­чи­ног, пре­глед­ни­ји је, реч­ник уз ње­га је ак­цен­то­ван, а пра­во­пи­сна пра­ви­ла су јед­но­став­ни­је, ја­сни­је об­ја­шње­на.

На ко­ји на­чин се је­зик бо­га­ти, а чу­ва свој иден­ти­тет?
- У срп­ском, као и у сва­ком дру­гом је­зи­ку, је­дан број ре­чи ни­је до­ма­ћег по­ре­кла. У срп­ски су ушле ре­чи из ста­ро­бал­кан­ских је­зи­ка, грч­ког, ла­тин­ског, тур­ског, не­мач­ког, фран­цу­ског и дру­гих је­зи­ка, у но­ви­је вре­ме нај­ви­ше из ен­гле­ског. Стра­ним ре­чи­ма има ме­ста у на­шем је­зи­ку, ако су по упо­треб­ној вред­но­сти при­бли­жно јед­на­ке до­ма­ћим или ако за њих не­ма пра­ве за­ме­не. Штет­но је ако се из­бе­га­ва­ју до­ма­ће ре­чи, а по сва­ку це­ну упо­тре­бља­ва­ју стра­не, да би се сте­као ути­сак о не­чи­јој ве­ћој пи­сме­но­сти или уче­но­сти. Не­ки пре­те­ру­ју у „еду­ка­ци­ји” (обра­зо­ва­њу, обу­ци), „им­пле­мен­та­ци­ји” (при­ме­ни), „ева­лу­а­ци­ји” (од­ре­ђи­ва­њу вред­но­сти), „бе­не­фи­ту” (до­бит­ку, ко­ри­сти) итд.

- Ко­ји део пра­во­пи­са под­ле­же про­ме­на­ма, а шта се ни­ка­да не мо­же про­ме­ни­ти?
Основ­на пра­ви­ла се не ме­ња­ју: ве­ћи­на по­је­ди­нач­них ре­чи (не ре­чи у до­ди­ру) пи­шу се она­ко ка­ко се из­го­ва­ра­ју, ћи­ри­ли­ца је основ­но срп­ско пи­смо, екав­ски и ије­кав­ски из­го­вор су рав­но­прав­ни, за­јед­нич­ке име­ни­це пи­шу се ма­лим по­чет­ним сло­вом, ин­тер­пунк­ци­ја је углав­ном ло­гич­ка.

По­себ­но сте у реч­ни­ку, ко­ји се на­ла­зи уз „Пра­во­пис”, на­ве­ли и пра­вил­не ак­цен­те ре­чи. Че­сто нам ро­го­бат­но и по­гре­шно зву­че не­ки ак­цен­ти ко­је чу­је­мо на те­ле­ви­зи­ји, ско­ро да гре­бу слух. Ко је у пра­ву у по­гле­ду ак­цен­ту­а­ци­је, сва­ко­днев­ни го­вор, или те­ле­ви­зи­је?
Пре­ма срп­ској ак­це­нат­ској нор­ми, си­ла­зни ак­цен­ти тре­ба да се из­го­ва­ра­ју са­мо на пр­вом сло­гу ре­чи. Ако се ја­ве на не­ком дру­гом сло­гу, сред­њем или крај­њем, он­да се по­сту­па на два на­чи­на. Пр­во, си­ла­зни ак­цен­ти се по­ме­ра­ју ка по­чет­ку ре­чи и по­ста­ју уз­ла­зни: Аустра­ли­ја, ауди­то­ри­јум (у пр­вој ре­чи на­гла­ше­но у-, у дру­гој ди-), де­мон­странт, пар­ла­мент (пр­ва реч са ак­цен­том на мон-, дру­га са ак­цен­то­ва­ним ла-). Дру­го, си­ла­зни ак­цен­ти оста­ју на истом сло­гу, али пре­ла­зе у уз­ла­зне: ин­те­ре­сан­тан (на­гла­ше­но сан-), де­фи­ни­ци­ја (на­гла­ше­но ни-). Из­у­зе­так пред­ста­вља­ју сло­же­не ре­чи: по­љо­при­вре­да, са­мо­за­шти­та (у пр­вој на­гла­ше­но при-, у дру­гој за-), у ко­ји­ма су си­ла­зни ак­цен­ти у сре­ди­ни ре­чи. У ства­ри, то и ни­су пра­ви из­у­зе­ци, јер се са­мо узи­ма ак­це­нат дру­гог де­ла сло­же­ни­це. По­ред то­га, не­ке ре­чи мо­гу да се из­го­ва­ра­ју на два рав­но­прав­на на­чи­на: же­ли­мо (јед­ном на­гла­ше­но ли-, а дру­ги пут же-), Бо­го­ро­ди­ца (ак­це­нат на сло­гу ро- или го-). Тре­ба зна­ти да сва­ко­днев­ни го­вор ни­је је­ди­но ме­ри­ло за пра­ви­лан ак­це­нат. На­ша је­зич­ка, ти­ме и ак­це­нат­ска нор­ма, узи­ма у об­зир ста­ње на це­лом срп­ском је­зич­ком про­сто­ру. Та­ко­ђе, стра­не ре­чи мо­ра­мо да при­ла­го­ђа­ва­мо срп­ским у свим еле­мен­ти­ма.

Шта оте­жа­ва при­ме­ну пра­во­пи­са и ка­ко у сва­ко­днев­ном жи­во­ту, па и у ме­ди­ји­ма, по­сти­ћи до­след­но по­што­ва­ње гра­ма­тич­ке и пра­во­пи­сне нор­ме? 
- За при­ме­ну је­зич­ке нор­ме нај­од­го­вор­ни­је су обра­зов­не ин­сти­ту­ци­је,  укљу­чу­ју­ћи све од основ­не шко­ле до уни­вер­зи­те­та, као и ме­ди­ји. Не мо­же­мо би­ти за­до­вољ­ни ре­зул­та­ти­ма по­стиг­ну­тим у на­шим обра­зов­ним уста­но­ва­ма. Исто та­ко, ме­ди­ји, штам­па­ни и елек­трон­ски, ко­ји ути­чу на це­ло­куп­ни жи­вот чо­ве­ков, че­сто не бо­га­те, не до­гра­ђу­ју не­го раз­гра­ђу­ју је­зик.

Би­ли сте лек­тор у по­зо­ри­шти­ма, ду­го­го­ди­шњи сте члан ре­пу­блич­ког жи­ри­ја у ре­ци­то­ва­њу, ба­ви­те се ле­по­том из­го­во­ре­не ре­чи. Ко­ли­ка је ва­жност лек­то­ра при­ли­ком сва­ког јав­ног го­вор­ног на­сту­па?
- Уло­га лек­то­ра је ве­о­ма ва­жна. Не­во­ља је у то­ме што их не­ма до­вољ­но, оних ква­ли­фи­ко­ва­них, ни за пи­са­ни ни за го­вор­ни је­зик. По­го­то­во не­ма за го­вор­ни је­зик, јер се код нас спе­ци­фич­но­сти­ма го­вор­ног из­ра­за по­кла­ња­ло ма­ње па­жње. По­сле­ди­ца то­га је ни­зак ни­во јав­ног го­во­ре­ња, у ко­ме се на­ро­чи­то из­два­ја­ју гре­шке у ак­цен­ту­а­ци­ји.

Је­дан сте од ре­цен­зе­на­та по­след­ње књи­ге Реч­ни­ка СА­НУ, ко­ји је сти­гао до сло­ва П. За­што овај реч­ник срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка на­ста­је та­ко ду­го? 
- Ве­ли­ки реч­ни­ци обич­но се пи­шу ве­о­ма ду­го, и по сто го­ди­на. Су­де­ћи пре­ма са­да­шњем ста­њу, за­вр­ше­так ра­да на овом ка­пи­тал­ном де­лу мо­же се оче­ки­ва­ти за не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. У том реч­ни­ку су ре­чи као оце­ан, па­ла­ча, па­пи­га, парт­не­ри­ца, па­ки­ра­ти, па­ра­ли­зи­ра­ти, пар­це­ли­ра­ти упу­ће­не на оке­ан, па­ла­та, па­па­гај, парт­нер­ка, па­ко­ва­ти, па­ра­ли­зо­ва­ти, пар­це­ли­са­ти. Да­кле, ово је­сте реч­ник срп­ско­хр­ват­ског је­зи­ка, али на срп­ски на­чин.

Име

Бонбардовање 1999,2,Занимљивости,54,Злочин "Олуја",3,Злочини,53,Историја Српске Босне,76,Новости,2,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,28,Остало,106,Православље,15,Република Српска (БиХ),23,РС Крајина,12,Србија,4,Сребреница ЛАЖ која траје,17,Српска историја,159,Српски језик,25,Црна Гора,2,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: Велики речници пишу се и по сто година
Велики речници пишу се и по сто година
http://4.bp.blogspot.com/-igjxDY-6ArU/Vf0cwSSgiwI/AAAAAAAABZo/NTfcwhJ4i6s/s400/78513_vest_pravop.jpg
http://4.bp.blogspot.com/-igjxDY-6ArU/Vf0cwSSgiwI/AAAAAAAABZo/NTfcwhJ4i6s/s72-c/78513_vest_pravop.jpg
БЛОГ Српска Босна
http://srpska-bosna.blogspot.com/2015/09/blog-post_21.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2015/09/blog-post_21.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Види Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy