Descriptio Europae Orientalis (DEO) у преводу Опис Источне Европе је географски, економски и политички трактат, сачињен од стране аноним...
Descriptio Europae Orientalis (DEO) у преводу Опис Источне Европе је географски, економски и политички трактат, сачињен од стране анонимног аутора почетком XIV века. У њему су описане земље и области Мале Азије и источне Европе. Према сачуваним рукописима спис је без наслова, а конвенционално име под којим је познат у историјској науци дао му је први критички приређивач и издавач, пољски историчар и филолог Олгјерд Гурка. Стуктурално је подељен на неколико тематских целина: Константинопољско царство (Византија), Албанија, Рашко краљевство (Србија), Бугарска и Рутенија, Угарска, Чешка и Пољска. Садржај трактата је заснован на старијим и аутору савременим изворима.
Кроз текст провејава тежња за војним походом против православних хришћанских држава у југоисточној Европи који би се остварио заједничком сарадњом титуларног константинопољског цара Карла од Валоа и угарског краља Карла Роберта.
DEO је остао готово потпуно незапажен у историјској науци све до почетка XX века, али се за спис знало и много раније. Још далеке 1744. године на његово постојање указано је у једном опису кодекса из Француске националне библиотеке који је саставио библиотекар и антиквар Анисе Мело (Anicet Melot). Овај извор је потом поменут и у чланку о Хајтону из Корика, објављеном у монументалној Књижевној историји Француске, где је представљен као уметак у појединим рукописима Јермениновог дела у коме се описују грчко царство и околне земље. На спис се осврнуо и гроф Ријан у опису рукописа који се тематски односе на историју латинског истока навевши га као један у низу трактата који се баве поновним освајањем Свете земље. Практично, у историографију га је увео 1906. године Шарл Колер, који је објавио два списа чија је рукописна традиција нераскидиво везана са DEO – дело Јерменина Хајтона и анонимни трактат Memoria de recuperatione Terre Sancte.
У науци постоји сагласност да је DEO изузетно важан извор за познавање прилика у појединим земљама централне и југоисточне Европе, региона у целини, а несумњиво и као показатељ погледа западног света на источне православне хришћанске земље почетком XIV века. По свему судећи, писац, који је био у близини папе, није монах, али јесте црквено лице. Такође, добро је упознат са идејом крсташког похода, али она не доминира у његовом делу изван аспирација Карла од Валоа и Карла Роберта. Спис је настао у последњим месецима 1310. или почетком 1311. године.
ПРЕВОД АНОНИМОВОГ ОПИСА ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ КОЈИ СЕ ОДНОСУ НА БОСНУ И ХУМ КАО ДИЈЕЛОВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ:
„Наиме, ово краљевство, односно Рашко краљевство, има два дела: први је главни и зове се Рашка, а тако се назива по реци која је наводњава, а која се зове Рашка. Наиме, овај део у себи садржи три провинције, односно Хум, Дукљу, где се родио цар Диоклецијан, и Приморску област. Ова последња провинција се, наиме, назива Приморска зато што су градови и утврђења смештени или непосредно на обали, или су доста близу мора, и ова област је веома пријатна и богата.“
……………………………..
„У овој Приморској области становници су прави католици и скоро као Латини. Остали у овом краљевству, као и краљ, су издајнички шизматици и стога преко сваке мере прогоне поменуте католике, веома уништавају и пљачкају латинске цркве, нападају свештенике, заробљавају их и још чине бројна неописива зла и стога су ове цркве сиромашне. Осим тога што су шизматици, они су и најгори јеретици, заражени од јеретика који беже у те крајеве пред инквизиторима, и стога су још гори према хришћанима и католицима.Ову провинцију наводњава једна велика река која се зове Дрим. У њој се налази језеро које има ширину од четрдесет лига и стога поменута област преко мере обилује како морском, тако и речном и језерском рибом. Све ове провинције, заједно са Рашком, која је главна, у непосредном су суседству Константинопољског царства.“
………………………………..
„Други део овог краљевства назива се Србија. Име је добила по приликама у којима се налази народ, јер су скоро сви у ропском положају.“- (Довођење у везу географског назива Servia са придевом servilis, среће се и у другим познатим изворима, али са другачијим објашњењима, наравно у свим случајевима објашњење је нетачно и није одговарало историјски познатим чињеницама о српском народу и њиховим средњовјековним државама). – „Наиме, у њој се налазе три провинције: Босна, Мачва и Марка. Овај део краљевства смештен је до Угарске тако да се између њега и Угарске ништа не налази. Осим у поменутој Приморској области, где се налази шест градова, у целом краљевству не постоји други град, већ се у овом делу налазе многе утврде и тврђаве и велика села, без икакве ограде, од триста или четристо кућа гра ђених од дрвета и дасака. Ово поменуто краљевство обилује сребром, оловом и гвожђем.“
……………………………………
„Ову земљу наводњавају две велике реке, односно Неретва и Бистрица.“
……………………………………
(Опис Анонимовог списа о Источној Европи и превод издвојених дијелова који говоре о Србима на Балкану, преузети су из књиге Тибора Живковића, AНОНИМОВ ОПИС ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, Београд, 2013.)
