АНОНИМНИ ФРАНАЧКИ ПУТОПИСАЦ ИЗ XIV ВИЈЕКА ПИШЕ О БОСНИ КАО СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

Descriptio Europae Orientalis (DEO) у преводу  Опис Источне Европе  је географски, економски и политички трактат, сачињен од стране аноним...

Descriptio Europae Orientalis (DEO) у преводу Опис Источне Европе је географски, економски и политички трактат, сачињен од стране анонимног аутора почетком XIV века. У њему су описане земље и области Мале Азије и источне Европе. Према сачуваним рукописима спис је без наслова, а конвенционално име под којим је познат у историјској науци дао му је први критички приређивач и издавач, пољски историчар и филолог Олгјерд Гурка. Стуктурално је подељен на неколико тематских целина: Константинопољско царство (Византија), Албанија, Рашко краљевство (Србија), Бугарска и Рутенија, Угарска, Чешка и Пољска. Садржај трактата је заснован на старијим и аутору савременим изворима.
Кроз текст провејава тежња за војним походом против православних хришћанских држава у југоисточној Европи који би се остварио заједничком сарадњом титуларног константинопољског цара Карла од Валоа и угарског краља Карла Роберта.
DEO је остао готово потпуно незапажен у историјској науци све до почетка XX века, али се за спис знало и много раније. Још далеке 1744. године на његово постојање указано је у једном опису кодекса из Француске националне библиотеке који је саставио библиотекар и антиквар Анисе Мело (Anicet Melot). Овај извор је потом поменут и у чланку о Хајтону из Корика, објављеном у монументалној Књижевној историји Француске, где је представљен као уметак у појединим рукописима Јермениновог дела у коме се описују грчко царство и околне земље. На спис се осврнуо и гроф Ријан у опису рукописа који се тематски односе на историју латинског истока навевши га као један у низу трактата који се баве поновним освајањем Свете земље. Практично, у историографију га је увео 1906. године Шарл Колер, који је објавио два списа чија је рукописна традиција нераскидиво везана са DEO – дело Јерменина Хајтона и анонимни трактат Memoria de recuperatione Terre Sancte.
У науци постоји сагласност да је DEO изузетно важан извор за познавање прилика у појединим земљама централне и југоисточне Европе, региона у целини, а несумњиво и као показатељ погледа западног света на источне православне хришћанске земље почетком  XIV века. По свему судећи, писац, који је био у близини папе, није монах, али јесте црквено лице. Такође, добро је упознат са идејом крсташког похода, али она не доминира у његовом делу изван аспирација Карла од Валоа и Карла Роберта. Спис је настао у последњим месецима 1310. или почетком 1311. године.
ПРЕВОД АНОНИМОВОГ ОПИСА ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ КОЈИ СЕ ОДНОСУ НА БОСНУ И ХУМ КАО ДИЈЕЛОВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ:
„Наиме, ово краљевство, односно Рашко краљевство, има два дела: први је главни и зове се Рашка, а тако се назива по реци која је наводњава, а која се зове Рашка. Наиме, овај део у себи садржи три провинције, односно Хум, Дукљу, где се родио цар Диоклецијан, и Приморску област. Ова последња провинција се, наиме, назива Приморска зато што су градови и утврђења смештени или непосредно на обали, или су доста близу мора, и ова област је веома пријатна и богата.“
……………………………..
„У овој Приморској области становници су прави католици и скоро као Латини. Остали у овом краљевству, као и краљ, су издајнички шизматици и стога преко сваке мере прогоне поменуте католике, веома уништавају и пљачкају латинске цркве, нападају свештенике, заробљавају их и још чине бројна неописива зла и стога су ове цркве сиромашне. Осим тога што су шизматици, они су и најгори јеретици, заражени од јеретика који беже у те крајеве пред инквизиторима, и стога су још гори према хришћанима и католицима.Ову провинцију наводњава једна велика река која се зове Дрим. У њој се налази језеро које има ширину од четрдесет лига и стога поменута област преко мере обилује како морском, тако и речном и језерском рибом. Све ове провинције, заједно са Рашком, која је главна, у непосредном су суседству Константинопољског царства.“
………………………………..
„Други део овог краљевства назива се Србија. Име је добила по приликама у којима се налази народ, јер су скоро сви у ропском положају.“- (Довођење у везу географског назива Servia са придевом servilis, среће се и у другим познатим изворима, али са другачијим објашњењима, наравно у свим случајевима објашњење је нетачно и није одговарало историјски познатим чињеницама о српском народу и њиховим средњовјековним државама). –  „Наиме, у њој се налазе три провинције: Босна, Мачва и Марка. Овај део краљевства смештен је до Угарске тако да се између њега и Угарске ништа не налази. Осим у поменутој Приморској области, где се налази шест градова, у целом краљевству не постоји други град, већ се у овом делу налазе многе утврде и тврђаве и велика села, без икакве ограде, од триста или четристо кућа гра ђених од дрвета и дасака. Ово поменуто краљевство обилује сребром, оловом и гвожђем.“
……………………………………
„Ову земљу наводњавају две велике реке, односно Неретва и Бистрица.“
……………………………………
(Опис  Анонимовог списа о Источној Европи и превод издвојених дијелова који говоре о Србима на Балкану, преузети су из књиге Тибора Живковића, AНОНИМОВ ОПИС ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ, Београд, 2013.)

Име

Бонбардовање 1999,2,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,54,Злочин "Олуја",3,Злочини,53,Историја Српске Босне,76,Новости,2,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,28,Остало,106,Православље,15,Република Српска (БиХ),23,РС Крајина,12,Србија,4,Сребреница ЛАЖ која траје,17,Српска историја,159,Српски језик,25,Црна Гора,2,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: АНОНИМНИ ФРАНАЧКИ ПУТОПИСАЦ ИЗ XIV ВИЈЕКА ПИШЕ О БОСНИ КАО СРПСКОЈ ЗЕМЉИ
АНОНИМНИ ФРАНАЧКИ ПУТОПИСАЦ ИЗ XIV ВИЈЕКА ПИШЕ О БОСНИ КАО СРПСКОЈ ЗЕМЉИ
БЛОГ Српска Босна
http://srpska-bosna.blogspot.com/2015/07/xiv.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2015/07/xiv.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Види Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy