О ЗАШТИТИ СРПСКОГ JEЗИКА И ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА У ЦРНОЈ ГОРИ

УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА И УМЈЕТНИКА “ГОРСКА ВИЛА“-ПОДГОРИЦА,  ПРЕДСЈЕДНИК ПАВЛЕ БАНДОВИЋ УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У ОТАЏБИНИ И ...

1. УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА И УМЈЕТНИКА “ГОРСКА ВИЛА“-ПОДГОРИЦА, ПРЕДСЈЕДНИК ПАВЛЕ БАНДОВИЋ
2. УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА У ОТАЏБИНИ И РАСЕЈАЊУ –АНДРИЈЕВИЦА,ПРЕДСЈЕДНИК БРАНИСЛАВ ОТАШЕВИЋ
3. СРПСКО ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНО ДРУШТВО“НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ“-БЕРАНЕ,ПРЕДСЈЕДНИК ЖИВКО БЈЕЛАНОВИЋ
4. УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918.,ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА-БЕРАНЕ,ПРЕДСЈЕДНИК МИЛИЧКО ТРИФУНОВИЋ
5. СТОП ДИСКРИМИНАЦИЈИ –ПОДГОРИЦА ,ПРЕДСЈЕДНИК ДАРКО РАШОВИЋ
6. “ГЛАС ХОЛМИЈЕ“ ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСТ,ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ –БЕРАНЕ ,ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ГОРАН КИКОВИЋ,

УСВАЈАЈУ И ДОНОСЕ СВЕТОСАВСКУ ДЕКЛАРАЦИЈУ

У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности потисну у страну и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом и традиционалном културном и научном баштином Србског народа,

Ми овдје данас сабрани представници доносимо и усвајамо Светосавску декларацију :

1. Ових дана напунила се деценија од страдања србског језика у Црној Гори. Тим поводом и усвајамо овај текст декларације са циљем да јавности у Црној Гори скренемo пажњу да се прогон Срба и србског језика наставља и даље, а да је на Цетињу формирана катедра за некакав “црногорски језик“!? Какво лингвистичко знање, какав историјски образ, какав државнички ум – да се срочи овакав нонсенс? Добро ових дана рече књижевник Драган Лакићевић “… данашњи писци у Црној Гори: свако ко има талента пише на србском и штампа ћирилицом. Ко талента нема, приклонио се режиму и његовом сурогату… “
2. Очигледно да је циљ оваквог положаја србског језика и ћириличног писма асимилација србског народа и покушај да се уврсти као мањински народ. Полазећи од историјске чињенице да су Срби конститутивни народ, а србски језик аутохтони језик и духовна одредница историјско и научно утемељена у Црној Гори и представља један од коријена стабла свих Срба, а самим тим и Црногораца, Брђана, Бокеља, Херцеговаца… Режим у Црној Гори, из само њему познатих разлога, покреће дискриминацију огромне већине својих грађана (63,5% говори србским језиком). Једностраном и дискриминаторском одлуком од 2010. г. избацује србски језик из наставног програма, преводећи га у матерњи језик, касније у црногорски језик и књижевност. Из Устава Црне Горе бришу србски језик као службени намећући као службени језик мањине – црногорски. Наметање језика мањине већини грађана у Црној Гори представља преседан и насиље мањине над већином. Насиље режима и језичка дискриминација највише погађа нашу дјецу и ученике српске језичке заједнице, јер им се намећу уџбеници који нијесу адекватни за ученике српске језичке заједнице, писани су латиницом, осим специфичности црногорских слова, има и недостатке у квалитету нових текстова од екстремних писаца који су насилно наметнути, утичу на квалитет образовања и дискриминацију дјеце. Насиље владајућег режима над грађанима релевантне већине доводи до тихе асимилације српске језичке заједнице.
3. Наше активности биће усмјерене у заустављању свих облика дискриминације, са посебним освртом на дискриминацију грађана српске језичке заједнице, остваривањем њихових права као конститутивног народа у Црној Гори. Веома битна дискриминација јесте по основу остваривања права на рад, гдје су грађанима српске националне и језичке заједнице ускраћена права на рад у државним органима и јавним предузећима, у којима се се проценат запослених српске националности креће од 0,1 % (полиција, државна безбједност) до максималних 8%, што доводи до асимилације, јер да би сачували своја радна мјеста и обезбиједили опстанак породице мијењају свој национални и језички идентитет. Основни циљ биће усмјерен да се коначно заустави насиље (дискриминација) над грађанима српске националне и језичке заједнице. Вратити србском језику у Црној Гори статус службеног језика и уврстити га у устав Црне Горе. Да се заустави насиље мањине над већином и насилно наметање уџбеникâ за црногорски језик. Да наставни програм из матерњег језика и историје обухвата историјске и културне вриједности србског народа, са свим признатим србским писцима, што утиче на квалитет образовања.
4. Медијском мраку допринијела је вишедеценијска владавина режима који спроводи константну дискриминацију србског народа у чему му помажу државни медији, па и велика већина приватних медија, који не препознају дискриминацију језичке већине само зато што се ради о грађанима српске језичке заједнице. Зато ћемо помоћи “Глас Холмије“ и друге српске часописе и листове који представљају свјетлост из које зраче веома квалитетни чланци који подстичу културне вриједности србског народа. Допринос “Гласа Холмије“ у очувању историјске и културне вриједности србског народа је веома велики и на томе ћемо радити и у будућности.
5. И овдје ћемо данас поменути да се у Црној Гори говорило и писало србским језиком.

То се најбоље види из “Земљописа Књажевине Црне Горе за трећи разред основне школе“, издатом на Цетињу 1895. године, гдје на страни 35. пише: “У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре србским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви србског поријекла и српске народности“.

А какви су били наставни планови и уџбеници у Црној Гори до 1916. године? У основним школама били су обавезни сљедећи предмети: закон Божји, србски језик, словенско читање, рачун, геометрија, земљопис, србска историја, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастика и војничко вјежбање.

Према “Закону о устројству гимназија у Књажевини Црној Гори“, од 30. августа 1890. у гимназијама је био обавезан сљедећи наставни план: наука вјере, србски језик и књижевност, латински језик, руски језик, грчки језик, старословенски језик, географија и историја (општа и србска), математика, природопис, физика, филозофска пропедеутика, цртање, краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. Србски буквар звала се књига намијењена најмлађим црногорским основцима.

У књизи Милорада Медаковића “Живот и обичаји Црногораца“, штампаној у Новом Саду, на страници 31. пише: “Језик – сви су Црногорци по народности Срби и сви говоре србским језиком. У Црној Гори један је језик, нити се чује други језик осим србског…“

-И ове као и предходних година у Црној Гори се не слави школска слава – Свети Сава. У Републици Србској и Србији то су празници за памћење. Не треба ваљда никога подсјећати ко је био Свети Сава у србском народу.

Слободан Ерић каже: “Био је први архиепископ аутокефалне самосталне Српске цркве, први просвјетитељ, јер је започео просвјетну дјелатност, просвјетљујући србски народ у оном што је најважније − у вјери у Бога − и први законодавац у србском народу“. Зашто је Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори, кад ни Турцима није?

• Никада србска Црна Гора није пала тако ниско. Ни турски окупатори нијесу забрањивали србски језик, он се чак говорио на турском двору у Цариграду. Многа документа потврђују да се преписка између султана и локалних турских власти вршила на србском језику и ћирилицом.
• Историјска је истина да су ћирилицу забрањивали и прогонили само окупатори и непријатељи Црне Горе- Аустроугарска монархија и италијански фашисти.Зато свако од нас треба да дâ допринос очувању ћириличног писма тако што ће писати ћирилицом и својој дјеци и ближњима стално причати о томе. Да што год знају о ћирилици садашњи властодршци, они би ћирилицу прогласили за бренд Црне Горе, јер је прва ћирилична штампарија на словенском југу “Октоих“ основана у Црној Гори прије 520 година.

“БУДИМО ДОБРИ ПОТОМЦИ КАКО БИ БИЛИ ЧЕСТИТИ ПРЕЦИ!

У АНДРИЈЕВИЦИ УОЧИ САВИНУДНЕ 2015.ГОДИНЕ ГОСПОДЊЕ

Горан Киковић

Глас Холмије