Оружани сукоби су почели након референдума за независност који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Рат је завршен потписивањ...
Оружани сукоби су почели након референдума за независност који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Рат је завршен потписивањем Дејтонског споразума. Процењује се да је током рата страдало око 100.000 људи, док је расељено око 1.800.000 људи.
Распад Југославије
Рат у Босни и Херцеговини је уско везан са распадом Југославије. Југословенска криза почиње слабљењем дотадашње комунистичке власти, што се може окарактерисати као део општих промена које су услиједиле завршетком Хладног рата у свету. У случају Југославије, комунизам је све више губио идеолошку снагу пред јачањем национализма крајем осамдесетих година 20. века.
Почеци рата
Раст напетости у Социјалистичкој Републици БиХ довео је до масовног личног наоружавања и пораста броја инцидената. Од јесени 1991. године до почетка рата, широм СР Босне и Херцеговине долази до бројних инцидената.
Први сукоби
На дан 1. марта 1992. другог дана референдума о независности СР Босне и Херцеговине, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде и у још неким босанскохерцеговачким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Караџић и Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследили су мањи оружани сукоби уз употребу ватреног оружја и подизање барикада у већини градова у СР Босни и Херцеговини. Том приликом убијено је или рањено више десетина особа.У месташцу Сијековац код Босанског Брода су у ноћи између 26. и 27. марта Војска Републике Хрватске која је прешла реку Саву и у сарадњи са муслиманским паравојним јединицама починила тежак злочин и убила 60 српских цивила. Овим масакром су започети велики оружани сукоби у СР Босни и Херцеговини. Српске паравојне снаге предвођене Арканом су 1. априла заузеле Бијељину, важан саобраћајни чвор на североистоку СР Босне и Херцеговине, и убили више цивила.
Антиратни протести
Као одговор на избијање отворених сукоба, грађани Сарајева су 5. априла организовали велике антиратне протесте, супроставивши се национализму. До сличних протеста је дошло и у Мостару и другим градовима СР Босне и Херцеговине. У Сарајеву су протестанти ушли у зграду парламента, а када су кренули према седишту Српске демократске странке у хотелу Холидеј Ин неколико стотина метара даље, на њих је пуцао припадник Зелених беретки Јука Празина из правца хотела (постоји видео запис који је објављен, гдје Јука Празина пуца по демонстратима и при том убио шесторо људи). Видео материјал се налази у кинематографији „СРНА-ФЕСТА“, Бања Лука, Република Српска.
Ток рата
Током марта национална руководства завршавају припреме за почетак рата. Поткрај марта бележе се местимична пушкарања (23. марта у Горажду; 29. марта у Купресу, Мостару и Дервенти), да би се сукоби од почетка априла 1992. проширили на целу СР БиХ.
1992.
1. марта – У Сарајеву је испред Старе православне цркве у поподневним часовима у свадбеној поворци убијен стари сват Никола Гардовић, а рањен свештеник Раденко Мировић чиме су у граду отпочели немири.
23. марта – Хрватске паравојне снаге напале из правца Неума артиљеријом и пјешадијом село Храсно. Шест припадника резервног састава ЈНА погинуло у нападу јединица ХОС-а на рубном подручју општине Неум.
25. марта – По наређењу Кризног штаба ХДЗ за Босанску Посавину блокиран пут између Босанске Крајине и Србије.
26. марта – Војска Републике Хрватске и припадници хрватско-муслиманске паравојске су починили масакр у селу Сијековцу код Босанског Брода.
28. марта – Два батаљона 108. бригаде ЗНГ у садејству с локалним хрватско-муслиманским формацијама напале села између Босанског Брода и Дервенте.
3. април – Јединице ХОС-а, ЗНГ-а и других формација у 6.00 часова отпочеле напад на села Доњи Малован, Благај, Занаглина, Равно, Буковско, Рибиће, Бегово село у општини Купрес као и на само мјесто Купрес.
6. април – Европска заједница признала СР БиХ за независну државу. Срби започињу опсаду Сарајева.
7. април – Скупштина српског народа у БиХ прогласила је рано ујутро у Бањој Луци независност Српске Републике БиХ, која „може ступати у заједнице са другим субјективитетима у Југославији“. Према саопштењу са потписом Момчила Крајишника, Скупштина је обавјештена да су др Биљана Плавшић и проф. др Никола Кољевић дали оставке на положај чланова Предсједништва БиХ, у коме послије тога остају само три муслиманска и два хрватска представника.
8. април – Сви министри српске националности напустили су Владу СР БиХ. 90% милиционера српске националности напустило је МУП СР БиХ и прешло српском МУП-у, изјавио је министар за унутрашње послове Српске Републике БиХ Мићо Станишић. Крње Предсједништво СР БиХ у Сарајеву, које је прузело ингеренције Скупштине, прогласило је стање непосредне ратне опасности као и измјену назива СР БиХ у Република БиХ те укинуло Републички штаб ТО и образовало Штаб ТО РБиХ на челу са командантом пуковником Хасаном Ефендићем. У Грудама основано Хрватско вијеће обране (ХВО) као „једини институционални облик обране“ Хрвата у БиХ.
9. април – Српске снаге заузимају Зворник.
16. април – Јединице Ужичког корпуса ЈНА су око 13.00 часова ушле у Вишеград и преузеле контролу над цијелим градом.
17. април – Кризни штаб СДС преузео је контролу над Фочом.
2. мај – Нападнути војни објекти у Сарајеву – Дом ЈНА, Касарна „Маршал Тито“, Команда 2. Војне области и Војна болница. На Скендерији масакрирана колона војних санитетских возила. Почело гранатирање Сарајева (уништена главна пошта, зграда Председништва БиХ). Срби на аеродрому хапсе председника Републике БиХ, Алију Изетбеговића, који се враћао из Лисабона и одводе га у штаб ЈНА у Лукавици.
3. мај – Приликом размене Изетбеговића за јединице ЈНА из центра Сарајева, у Добровољачкој улици дошло до пресретања колоне од стране муслиманских јединица и том приликом је погинуо 42, рањен 71 и заробљено 215 припадника ЈНА. Изетбеговић ослобођен. Српске снаге заузеле Дервенту. Предсједништво Југославије донијело је одлуку о убрзаном повлачењу из БиХ свих грађана СРЈ који се налазе на служби у ЈНА у тој Републици.
15. маја – Муслиманске снаге извршиле напад на колону ЈНА у Тузли током које је убијено 50 а рањено 44 војника.
22. маја – У чланство УН примљене су Република БиХ, Хрватска и Словенија. Јаке борбе између хрватских и муслиманских снага вођене су у Травнику, Витезу и другим мјестима у долини Лашве.
27. мај – Експлозија у сарајевској улици Васе Мискина, погинуло 17 особа. Муслимани оптужили Србе да су одговорни за експлозију.
4. јун – Муслиманске јединице напале колону возила ВРС у Жепачкој клисури.
29. јун – После жестоких притисака међународне заједнице, Срби напустили сарајевски аеродром и препустили га УН у сврху достављања хуманитарне помоћи становништву које се налазило под опсадом.
26. август – У Лондону одржана прва међународна конференција посвећена заустављању рата у Босни и Херцеговини.
18. децембар – Лорд Овен, као изасланик УН за заустављање босанског рата, стигао у Сарајево.
1993.
7. јануар – Муслиманске јединице извршиле над српским становништвом масакр у Кравици
16. јануар – Муслиманске јединице извршиле масакр над српским становништвом у селу Скелани
11. март – Командант УНПРОФОР-а у БиХ, генерал Морилон, стигао у Сребреницу која се налазила под опсадом српских снага
18. април – Савет безбедности УН прогласио Сребреницу заштићеном зоном
2. мај – Предјседник Републике Српске, Радован Караџић, потписао у Атини предлог Венс-Овеновог плана за заустављање рата у БиХ. Ратификација плана препуштена Скупштини РС
5. мај – Скупштина Републике Српске, на заседању на Јахорини, одбила предлог Венс-Овеновог плана.
16. јун – У Женеви представљен нови мировни план, познатији под називом Овен-Столтенбергов план. Српска и хрватска страна прихватиле предложене мапе.
24. август – Хрвати у БиХ прогласили своја подручја Републиком Херцег-Босна.
21. септембар – Муслиманска страна одбацила предложени Овен-Столтенбергов план
1994.
5. фебруар – Експлозија на сарајевској пијаци Маркале-68 особа погинуло, рањено око 200. Срби оптужени да су одговорни за експлозију.
18. март – Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић потписали споразум о формирању муслиманско-хрватске федерације у БиХ.
10. април – Српске снаге започеле офанзиву на Горажде, највећу муслиманску енклаву која је бројала око 60.000 људи
25. април – САД, Немачка, Француска, Енглеска и Русија формирале Контакт-групу
18. јул – Муслимани и Хрвати прихватили предложени план Контакт-групе, по којем је БиХ издељена на муслиманско-хрватску федерациу са 51% и Републику Српску са 49% територије.
4. август – После неколико одбијања Срба да прихвате план Контакт-групе, власти СРЈ и Србије прекинуле све односе са Републиком Српском и затвориле границу на Дрини.
1995.
11. јул – Војска Републике Српске заузима Сребреницу, једну од најважнијих муслиманских енклава.
16. јул – Хашки трибунал подигао оптужницу против Радована Караџића и команданта Војске Републике Српске, Ратка Младића, због опсаде и гранатирања Сарајева.
28. август – Још једна стравична експлозија на пијацу Маркале у Сарајеву. Биланс – 37 особа погинуло. Срби и по трећи пут неправедно оптужени.
29. август – Највише руководство Републике Српске овластило председника Србије, Слободана Милошевића, да заступа РС на мировним преговорима.
30. август – Авијација НАТО пакта отпочела жестоке ваздушне ударе по Републици Српској, уништавајући најважније војне и комуникацијске објекте.
8. септембар – РС службено призната као један од два ентитета у Босни и Херцеговини.
14. септембар – После двонедељних ваздушних удара НАТО авијације, босански Срби повукли тешко наоружање око Сарајева чиме је била окончана троипогодишња опсада овог града.
5. октобар – Један од кључних преговарача у остваривању мировног споразума, Ричард Холбрук (дипломата из САД), прогласио двомесечно примирје у БиХ. До тог дана, офанзива удружених бошњачко-хрватских снага свела територију Срба на мање од 50% територије БиХ.
16. новембар – Хашки трибунал допунио оптужницу против Караџића и Младића, стављајући им на терет одговорност за масакр у Сребреници.
21. новембар – После тронедељних преговора, у америчкој војној бази Дејтон потписан мировни споразум који је окончао рат у Босни и Херцеговини. Споразум потписали Слободан Милошевић,Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
14. децембар – У Паризу свечано ратификован Дејтонски споразум.
Дејтонски мировни споразум
Дејтонски мировни споразум је договор потписан у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, којим се званично прекинуо рат у Босни и Херцеговини (1992-1995).Конференција је трајала од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу, 14. децембра.
Извор: републикасрпска.нет
КОМЕНТАРИ