БРУКА: Карађорђева црква из које је РОЂЕНА СРБИЈА труне и РАСПАДА СЕ!

Црква с прелепом орнаментиком потиче из доба цара Душана, а напуштена је 1860. године и од тада нико није успео бар да заустави њено проп...

Црква с прелепом орнаментиком потиче из доба цара Душана, а напуштена је 1860. године и од тада нико није успео бар да заустави њено пропадање.

За то време, Карађорђеви потомци су подизали устанке, владали, били прогнани, живели по свету и на крају су после вишедеценијског изгнанства и њихове кости враћене на оближњи Опленац, а црква из које је све потекло је напуштена и запуштена

Карађорђе Петровић, Милош Обилић, Цар Лазар Хребљановић Фото: Wикимедиа Публиц Домаин/Диргела

Тачно 155 година, црква у селу Горович код Тополе Крагујевачке, у којој се венчао Карађорђе и тако озваничио почетак једне од најзначајнијих династичких лоза у Србији, чека да буде обновљена, али њене обнове нема ни на видику, док је трава која избија из њених темеља све бујнија и већа!

Црква с прелепом орнаментиком потиче из доба цара Душана, а напуштена је 1860. године и од тада нико није успео бар да заустави њено пропадање. За то време, Карађорђеви потомци су подизали устанке, владали, били прогнани, живели по свету и на крају су после вишедеценијског изгнанства и њихове кости враћене на оближњи Опленац, а црква из које је све потекло је напуштена и запуштена.

Реч је о остацима цркве посвећене Преображењу Христовом која се налази на сеоском гробљу. О њој нема никаквих значајнијих помена у историјским изворима, што у великој мери отежава датирање.

Фото: Завода за заштиту споменика културе КрагујевацФото: Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

По народном предању, цркву је подигао деспот Стефан Лазаревић уочи поласка на Никопољску битку 1396. године.

Судећи по архитектонским одликама и стилским особеностима, она је свакако из времена о коме предање говори, с краја 14. или почетка 15. века и припада моравској градитељској школи. Црква је триконхалне основе са великом полукружном апсидом на источном делу и мањим бочним певницама на северној и источној страни.

Издуженог је облика са придодатом припратом из 17. века, а потом и пространим егзонартексом саграђеним у 18. веку, са карактеристичним порталом од надгробника. Великих је димензија 20×7 метара, са високим масивним зидовима. Полуобличасти свод знатног распона очуван је само у олтарском простору, изнад кога је део двоводног крова покривеног лименом покривком.

Фото: Завода за заштиту споменика културе КрагујевацФото: Завода за заштиту споменика културе Крагујевац
Зидана је од ломљеног и притесаног камена, а унутрашњи зидови су били омалтерисани и живописани, али је од тих живописа остао тек по који фрагмент. Фасаде су једноставно обрађене, и изузев кровног венца и портала на њима нема декоративне пластике. Кордонски венац је састављен од низа конзола и слепих аркада и простире се целом дужином северног и јужног зида.

До 19. века била је у употреби, а имала је и свој иконостас, међутим, тада се у потпуности урушила, а иконостас је пренет у цркву села Саранова.

Фото: Завода за заштиту споменика културе КрагујевацФото: Завода за заштиту споменика културе Крагујевац

Стара црква у Горовичу, утврђена је за непокретно културно добро – споменик културе одлуком Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр.91/1 од 19.03.1969.године.

(Телеграф.рс)