Непропустите

О хрватским уџбеницима историје - Горан Латиновић

Након анализе историјских неистина у уџбеницима који се користе у школама у ФБиХ, Фронтал.РС доноси фељтон о уџбеницима историје у Хрватској.

Треба ли рећи да хрватски основци и средњошколци уче о Србима искључиво у негативном контексту, осим када су у питању Срби које помоћи нових ''повијесничара'', Хрватска присваја себи.

Након стицања независности 1991. године један од најзначајнијих задатака хрватске државе био је посвећен одгајању свијести о слави и величини хрватског народа у прошлости и о његовој ''хиљадугодишњој'' државности. Такво настојање није имало за једину сврху обликовање идентитета савременог хрватског човјека (што је свакако био један од приоритета), већ и његово припремање како за тадашње акције хрватске државе, тако и за оне које би тек требало да услиједе. Осим кроз масовне медије, прије свих телевизију, најпогодније средство за остваривање тог циља били су, природно, уџбеници историје за основне и средње школе.

Хрватска прошлост од раног средњег вијека до краја XVIII вијека представљена је у уџбеницима за шести разред основне школе и други разред гимназије, период од краја XVIII вијека до 1918. године представљен је у уџбеницима за седми разред основне школе и трећи разред гимназије, а теме из бурног XX вијека (након 1918) садржавају уџбеници за осми разред основне школе и четврти разред гимназије. Митологизација хрватске прошлости најизраженија је у првим генерацијама уџбеника, али је она више или мање присутна у готово свим хрватским уџбеницима из посљедње деценије XX вијека и с почетка XXI вијека.
Истовремено, историја Срба представљена је готово искључиво у негативном контексту, осим уколико неке територије, догађаји и личности из српске историје нису представљени као дио историје Хрвата, што није риједак случај у хрватским уџбеницима.
Међу уџбеницима који третирају најстарији период хрватске историје значајно мјесто заузима онај чији је аутор Иво Макек. Уџбеник је доживио четири издања и био је у употреби до школске године 1996/1997. Нове политичке околности настале након 1991. омогућиле су Иви Макеку да свој уџбеник из средине 80-их година XX вијека, који је написао у коауторству са Јосипом Адамчеком, значајно измијени и прилагоди новој ситуацији.

Oд Јадрана до Дунава

Пишући о досељавању Хрвата, као и о територији коју су они населили, аутор помиње византијског цара Ираклија I који је Хрвате позвао да се боре против Авара и додаје: ''Hrvati su zaista došli u Dalmaciju, zaratili sa Avarima i pobijedili ih, te naselili čitavo njezino područje od Drine i Dunava do Jadranskog mora''. На мапи испод овог текста црвеним стрелицама означени су правци досељавања Хрвата, а плавим стрелицама правци досељавања Словена. Аутор не наводи разлике између Хрвата и Словена. Такође, на карти је великим словима записано ''Hrvati'' на пространој територији од Вараждина до Цавтата, а малим словима записано је ''Srbi'' на веома уској територији између ријека Таре, Дрине и Лима.

Осим што је и становнике Дукље убројао у Хрвате, Иво Макек каже да је источна граница подручја које су населила хрватска племена било корито ријеке Дрине, истичући да је досељавање Хрвата било ''poput bujice, koja se zaustavila na obalama brze Drine, ali je zapljusnula čitavo jadransko područje istočno i doprla čak u Grčku''. На тој територији Хрвати су се стопили са старосједиоцима, па је у хрватском народном бићу присутно и илирско-келтско, романско, готско и аварско насљеђе.
Иво Макек пун је хвале за Људевита Посавског, а његов устанак против франачке власти (819–822) сматра задивљујућим подухватом. Међутим, нигдје не помиње његов бијег Србима (у Босну) ''за који се народ казује да заузима велик део Далмације''. Запис франачког аналисте не би се уклопио у Макекову причу о Хрватима као јединим становницима подручја од Истре до Дрине, и о Србима који само насељавају подручје између Таре и Лима. Осим тога, незахвалност коју је доњопанонски кнез испољио према српском кнезу који га је угостио, такође се не би уклопила у црно-бијелу слику о Србима и Хрватима изражену у овом уџбенику.

Миленијумска Хрватска

Аутор првог уџбеника историје за шести разред основне школе у независној Хрватској посебно истиче значај хрватског владара Томислава који је, према Иви Макеку, ујединио ''приморску'' и ''посавску'' Хрватску, а од тада ''do danas, od Drave do mora prostire se jedna jedinstvena država – Hrvatska''.
Осим што је поновио давно створени мит о двије Хрватске – ''приморској'' и ''посавској'' (који је дјелимично укоријењен и у српској историографији), Макек је изрекао вјероватно и највећу неистину у читавом уџбенику: да се од X па до краја XX вијека, током једног бурног миленијума, од Драве до Јадранског мора простирала и простире само једна држава – Хрватска. Хвалоспјев о Томиславу Макек је наставио његовим ратовањем против Бугара, истичући да је хрватски владар ''spasio tada malu srpsku državu da bude možda zauvijek zbrisana s lica zemlje''.

Осим кад пише о досељавању Хрвата, Иво Макек се позива на дјело византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита из средине X вијека и кад говори о снази хрватске војске у доба Томислава, изражену у несумњиво претјераном броју пјешака, коњаника и бродова. Међутим, због селективног приступа овом историјском извору, Макек прећуткује оне његове дијелове који се тичу обима територије коју су населили Срби и Хрвати.
Према Константину VII Порфирогениту Хрвати не само да нису дошли до Дрине, него нису дошли ни до Неретве. Етничка граница између Срба и Хрвата у раном средњем вијеку пружала се много западније него што то хрватски митомани покушавају да представе и њу су чиниле ријека Цетина, хрватске жупе Имота, Ливно и Плива, као и долина ријеке Врбаса.

Хрватско-угарска држава

Мађарски краљ Коломан увјерио се и поред побједе на Гвозду 1097. ''da se silom ne može održati u Hrvatskoj. Stoga je 1102. godine sklopljen ugovor između hrvatskih velikaša i kralja Kolomana. Taj se ugovor zove Pacta conventa''. Тиме је формирана ''hrvatsko–ugarska državna zajednica, odnosno Hrvatsko–Ugarska Država''. На карти на којој је приказана ова ''државна заједница'' од Јадрана до Карпата пише ''Hrvatsko–Ugarska Država''.
Они хрватски научници који су важили као добри познаваоци хрватске средњовјековне историје одбацивали су овај извор или су га сматрали крајње непоузданим, дјелимично због тога што је настао тек половином или у другој половини XIV вијека, а дјелимично и због тога што су ''takvi ugovori za pojmove XII st. potpuno nepoznati i nemogući''. Meђутим, аутори хрватских уџбеника историје (уз један изузетак) уопште не доводе у сумњу вјеродостојност овог извора и приказују Хрвате као сасвим равноправан чинилац у ''државној заједници'' са Мађарима.
Иако је хрватска средњовјековна држава престала да постоји 1102. године, тј. постала је дио Угарског Краљевства, у свим хрватским уџбеницима нова држава након 1102. означена је као ''хрватско–угарска'' држава. Разлози политичке природе наметали су одбрану овог извора, јер је ''Pacta conventa'' један од темеља мита о хрватској ''тисућгодишњој'' државноправној историји.

Пише: Горан Латиновић
Извор: Фронтал.РС

Нема коментара