Непропустите

Федерација БиХ: Уџбеници подстичу мржњу према Србима


Карактер протеклог рата у БиХ још није научно утврђен, не зна се тачан број жртава, о ратним страдањима и догађајима Срби, Бошњаци и Хрвати имају своју истину, углавном потпуно опречну, што је отворило простор за злоупотребу у школском градиву зарад политичких циљева!

Уџбеници историје за основне и средње школе, по завршетку рата у БиХ, сагласни су српски историчари, постали су најјаче оружје за политичку пропаганду, ширење међунационалне мржње и доказивање кривице других народа.

Српски ђаци у Федерацији БиХ, којима тамошње власти не дозвољавају да уче ћирилицу и српску историју, морају да користе уџбенике бошњачких аутора који углавном величају „државност БиХ“, босански језик и бошњачку културу.

„Срби су бомбардовали и уништавали градове и села, а потом су починили масовно убијање, пљачкање и протеривање становништва“, наведено је у једном од уџбеника историје за осми разред, чији су аутори група бошњачких историчара.

У поглављу о почетку рата у БиХ навели су „да је пројекат Велике Србије био већ увелико готов и само је било питање дана када ће се приступити његовој реализацији“.

Додају да је „српско-црногорска агресија на Босну и Херцеговину“ дуго припремана, а изведена је уз помоћ „српских терористичких формација“.

Професор етике из Бањалуке др Остоја Ђукић, каже, за „Новости“ да се оваквим садржајима подстиче мржња и агресивност код бошњачке омладине према Србима.

„Непримерена је и неприхватљива пракса да бошњачку децу упорно уче како су Срби геноцидан и злочиначки народ. Последица тога су радикални и екстремни ставови код младих који кулминирају на спортским теренима и друштвеним форумима“, оценио је Ђукић. “ Неморално је и опасно учити децу да мрзе припаднике других нација.“

У уџбенику за 3. разред гимназије, бошњачких аутора, велича се османска власт у БиХ.

„У време османске власти у БиХ је била присутна верска толеранција. Разлика између муслимана и осталих односила се на одређена права и обавезе, али су сви подједнако уживали заштиту државе“, истакнуто је у том уџбенику.

У једном од бошњачких уџбеника историје у тексту под насловом „Четнички геноцид над муслиманима у БиХ“, речено је да „српско-четнички геноцид над муслиманима има дубоке корене“. На једној страни то је безразложна верска мржња и нетрпељивост, а на другој, тежња српских идеолога и политичара да по сваку цену створе етнички чисту државну територију.“ Аутори још додају: „Пред четничком камом нестајала су многа села. Овај до тада невиђени геноцид над муслиманима однео је преко 100.000 живота“.

Историчар Горан Латиновић, каже, за „Новости“, да је бошњачко послератно руководство у БиХ имало јасан циљ – одгајање свести код муслимана о њиховом бошњачком идентитету:

„Осим што је такво настојање имало за циљ формирање свести о једном вештачком идентитету, битно различитом и од српског и од хрватског, оно је истовремено било и припремање нових бошњачких нараштаја за политичке акције.
Он је додао да је ненаучно представљање прошлости посебно видљиво у првим бошњачким уџбеницима историје за основне и средње школе.“

„Истовремено, историја Срба представљена је готово искључиво у негативном контексту“, закључио је Латиновић.

Напад на Начертаније

Српски историчари су приметили да је у првом бошњачком уџбенику за трећи разред гимназије наведено да је „Начертаније“ Илије Гарашанина настало због тежње Срба да „њихова мала и безначајна држава постане снажна“.

„Оно је остало до најновијег времена опсесија великосрпских политичара“, пише у том уџбенику.

Исламска веронаука

Непримереним садржајима, сматрају српски историчари, пуни су и уџбеници Исламске веронауке. – Колико је корисно дружење најбоље је показао рат у БиХ. У овом најкрволочнијем рату у историји модернога света, Босанци су остали психички здрави. Психијатри са Запада су прогнозирали да ћемо у рату, а затим после рата западати у депресије. То се није десило јер у рату смо с комшијом делили све, а сад изађемо на улицу и радујемо се сваком преживелом муслиману – пише у уџбенику „Исламска веронаука“ за шести разред основне школе.

Српска верзија

У уџбеницима историје српских аутора протекли рат у БиХ дефинисан је сукобом три националне војске – српске, хрватске и бошњачке. Наведено је да су Уједињене нација зауставиле тај рат. С друге стране, бошњачки и хрватски уџбеници говоре о „великосрпској агресији на БиХ“.