Преглед историјских чињеница

De Administrando Imperio Глава 32 De Administrando Imperi -ија Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи ...

De Administrando Imperio

Глава 32 De Administrando Imperi-ија Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни дио сама Босна, у којој напомиње 2 насељена града - Котор и Десник, оба јос увек неогредјеног географског положаја.

„Анали“ франачког хороничара Ајнхарда, 9 вијеку

Извор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом дјелу, за нашу историју драгоцијеном, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побјегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живјели негдје у предјелу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вјероватно на подручју данашње Лике.

Јован Кинам 1150. године. Други поход цара Манојла против Рашке

"А идуће године, већ пред крај лета, када путеви за Србију постају најпогоднији за војску која напада, јер тада дрвеће већ почиње да губи лишће, скупи војску код Ниша. Сазнавши ту да се из Пеонији шаљу снаге Далматима у помоћ постара се да војска пређе преко земље назване Лонгомир да би се Пеонци, који су напредовали са десне стране, сукобили са ромејском војском. Кад стиже близу Саве одатле заокрену према другој ријеци по имену Дрина која извире негде одозго и одваја Босну од остале Србије. Босна није потчињена архизупан Срба него народ у њој има посебан начин живота и управљања ... "

Повеља Дубровнику

Римски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње српску Босну: " regnum Servilie, quod est Bosna" (српска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.

У Перуђи 1252, Фебруара 24.

Иван надбискуп дубровачки извјештава општину дубровачку о расправи у вези метрополитских права против барске надбискупије на папском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње српски Босну: " regnum Servilie, quod est Bosna " тј "краљевство Српско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)

Фебруара 3., 1373.године

Римски папа Гргур 11 шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у мјесту званом Глаж иу многим другим мјестима, помјешано живе како хришћани , тако јеретици и шизматици ". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".

Шизматик (расколник) - означава Православне

Бан Матеј Нинослав, 1240

Већ 1233. године папа упућује у Босну новог папског изасланика, кардинала Јакоба. Он је ту на првом мјесту затекао новог бана Матеја Нинослава, Србина пореклом из јеретичке породице, којега је вероватно и уз угаски притисак, присилио да прихвати католичанство.

1240. године У међународном уговору о расподјели надлежности у дубровачко-босанским споровима бан Матеј Нинослав експлицитно своје поданике назива "Србљима" а дубровчане "Власима". За превару учињену од стране влаха србину уговара се суд бана (босанског), а за превару србина над влахом суд кнеза (дубровачког).

"А се јесте; ако вјерује Србљин Влаха да се при пред кнезем дубровацким; ако вјерује Влах Србљина, да се при пред баном, а иному Влаху и иному Србљину да не буде изма."

Бан Стефан Котроманић 1333

Босански бан Стефан Котроманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и каже:

"и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је вјеровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке,а двије латински, а двије српске, а све су печаћене златним печатима".