Хрвати преузели српски као свој књижевни језик

Ако погледамо старе писане споменике српске и хрватске, видјећемо, да су српски споменици писани ћирилицом, а хрватски глагољицом. Даље,...

Ако погледамо старе писане споменике српске и хрватске, видјећемо, да су српски споменици писани ћирилицом, а хрватски глагољицом. Даље, у српским, односно у ћирилским споменицима, назива се народ Србима, а језик српским; док се у хрватским, односно у глагољским споменицима, назива народ Хрватима, а језик хрватским. Ако се запитамо, у којима се је крајевима писало ћирилицом, а у којима глагољицом, на то можемо одговорити ово: Ћирилицом се је писало у данашњој Босни и Херцеговини, у Србији, у Старој Србији, у Црној Гори и јужној Далмацији; а глагољицом се писало у средњој и сјеверној Далмацији, на далматинским острвима и у данашњој Хрватској. Истина је, која се не да ничим побити, да се од најстаријих времена разликује српско име од хрватског, а то се види из најстанијх споменика. Хрватски учењак др Томо Маретић мисли, да су се још у VII вијеку по говору разликовали; Срби од Хрвата.

Маретић вели у "Раду југосл. академије", књига 89, стр. 234: "Ако између Хрвата и Срба у VII вијеку не мислимо никакве разлике у говору, како ћемо онда дознати чињеницу што се већ од најстаријег времена, од кад има писаних споменика, разликује хрватско име од српскога". Дакле, било је разлике, а има је и данас у живом народном говору (1911. године, прим. пр.).

Ево како о тој ствари пише бечки универзитетски професор др М. Решетар: "Будући да се у старој Хрватској (види напријед "Границе према западу") искључиво говорило чакавски, будући да масу становника старе Хрватске сачињавају чакавци и будући да у првим, историјским вјековима хрватско име долази само у чакавским крајевима и писаним споменицима, то је сасвим оправдано с Миклошићем рећи, да хрватски исто значи што и чакавски и обратно. И будући да нам на другој страни свједоче сви стари писани споменици, да се у свима крајевима, који бијаху краће или дуље времена дијелови српске државе, говорило само штокавски и да се је у овим крајевима употребљавало српско име и за народ и за језик такође и у оно вријеме, кад није било државне заједнице са Србијом, то је опет оправдано с Миклошићем казати да су штокавски и српски два те иста појма". ("Арцхив фур слав. Пхил," XIII. стр. 387. и 388.)

Према свему, што сам досад рекао и навео о језику, морао би се данашњи језик, којим пишу Срби и Хрвати, звати само српски, а не ни "српско-хрватски", ни "српски или хрватски", а најмање "хрватски". Особито то не би смјело бити овдје у Босни и Херцеговини, гдје живе само Срби, како сам већ досад историјски доказао. Хрвати су примили наш српски језик за свој књижевни језик почевши од "Илирског покрета" 1835. године, те њим пишу, ако и невјешто, своја књижевна дјела. Али је чудновато и сасвим погрешно што они тај наш језик називају хрватским именом. Кад су примили тај језик, онда морају примити и име, те га звати онако, како се називао све до тога времена, кад су га они примили за свој књижевни језик. Историјска је истина да се тај језик никад није називао хрватским, већ само српским. Ако хоће да превиде и прећуте историјске чињенице, не могу и не смију прећутјети и превидјети оно, што каже један од најзнаменитијих Хрвата, сам покретач "Илиризма" Људевит Гај у својој "Даници хрватској, славонској и далматинској" од године 1846. у броју 31, а на страни 124. Он вели: "... у кога се је сачувао чист језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гојио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле да се препиремо, што је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми (тј. Хрвати) језик у свој мудрости и у свом богатству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо, да илирски живот обновимо; код Србаљах; који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољубство уздржали, којим смо и ми (тј. Хрвати) у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускршнули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или сасвим ништа у погледу самог народног живота дати не можемо... Сав свијет знаде, да смо ми (тј. Гај и његове присталице) књижевности илирску подигли и увели; али нема још нити издалека није на ум пало икада тврдити, да то није српски, веч илирски језик (ето и Гај признаје да је српски) дапаче поносимо се и хвалимо .."Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо".

Ове Гајеве ријечи не треба тумачити; он сам вели, да му "није на ум пало икада тврдити, да то није српски језик". Дакле јест српски и Гај ето признаје, да је узео српски језик за књижевни језик, којим данас пишу Хрвати. Они често пута с поносом помињу "Илирски препород", а тај им је њихов препородитељ: Људевит Гај натурио српски језик за књижевни језик и тако данас њихова интелигенција потпуно је српског карактера, јер језик је обиљежје народности: без језика нема народности.

Осим ових Гајевих овако јасних ријечи навешћу овдје још и ријечи професора Љубе Стојановића, које је као учени академик изрекао у својој "Приступној академској бесједи". Као филолог говорећи о језику, вели господин Стојановић између осталог и ово: "Да није било Гајева илирског покрета, опет би се како тако могло разграничити српско од хрватшког. Хрватски дијалекти били би они, којима говоре и пишу они, који себе Хрватима називају, а српски би били они којим Срби говоре. И као год што ја чакавски дијалекат не могу никад назвати српским у оном смислу, у коме то велим за овај дијалекат, којим ово пишем јер знам да нема ниједног човека, који чакавски говори, а да се Србином зове; исто тако и Хрвати не треба да се љуте кад им се рече, да је онај дијалекат, којим говоре и пишу у Загребу, дијалекат српски, јер до илирског покрета није било човека, који је тако говорио и писао, а да се Хрватом називао; напротив тим дијалектом говоре Херцеговци, народ који се од старина само Србима називао.

КОМЕНТАРИ


Име

Битка на Кошарама,1,Бомбардовање 1999,5,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,58,Злочин "Олуја",3,Злочини,59,Издвајамо,5,Интервју,1,Историја Српске Босне,77,Космет 1998-1999,1,Новости,11,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,29,Остало,106,Православље,17,Православна браћа,2,Република Српска (БиХ),26,РС Крајина,12,Скендербег,2,Србија,9,Србија и Грчка,2,Србија и Русија,1,Сребреница ЛАЖ која траје,15,Српска историја,163,Српски језик,25,Усташки злочини,1,Црна Гора,3,English,3,
ltr
item
СРБСТВО ꒌ: Хрвати преузели српски као свој књижевни језик
Хрвати преузели српски као свој књижевни језик
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/59/Milan_Re%C5%A1etar_1904_Mayerhofer.png
СРБСТВО ꒌ
http://srpska-bosna.blogspot.com/2014/12/blog-post_44.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2014/12/blog-post_44.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви чланци Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Обриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ЧЛАНАКА Погледај све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ЧЛАНЦИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратилаца Прати THIS PREMIUM CONTENT IS LOCKED STEP 1: Share to a social network STEP 2: Click the link on your social network Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy