Срби су имали извршну власт као велики везири, какви бре султани! Тако је само у периоду од 1543. до 1612. године, Србија допринела вођ...
Када је Исак Вукцевић,брат војводе Стјепана Вукцевића прешао на ислам, добио је име Исабег Исхаковић Хранусић, постао је касније први санџакбег Босанског санџака од 1454. до 1463. и осниваћ града Сарајева….Милиони Срба живе у Турској!Један од њих је Хидајет Туркоглу, најбољи турски кошаркаш свих времена, човек са запаженом НБА-каријером, велики пријатељ Владе Дивца и Предрага Стојаковића, из времена када су сва тројица носили дрес Сакрамента. Његово садашње презиме на турском значи „син Турске“ а да његови преци нису у Турску отишли из једног малог села у близини Сјенице, Хидо би се данас презивао Рамићевић. То презиме носио је његов деда.Мало ко је знао да се у оној драматичној утакмици између Турске и Србије догодио судар садашњих и бивших Срба.
У постави Турске било је чак пет играча пореклом из Србије, са простора Санџака или Рашке области. Ево их: Хидајет Туркоглу, Семих Ердан, Синан Гулер, Ендер Арслан и Омар Ашик.Сви они, од Хиде до Ашика, говоре српски, јер тако се говори у њиховим породицама…., 80 посто турске кошарке почива на момцима из Србије, док је преко 90 процената одбојкаша те земље пореклом из општина: Сјеница, Пријепоље, Тутин, Бијело Поље, Нови Пазар…Зарад страха шта би у промењеним околностима, на рушевинама поражене турске империје и поново успостављене српске државе, из освете могли да им учине рођаци и комшије, који су издржали притисак и остали изван исламског верског и цивилизацијског круга – муслимани Санџака масовно су кренули према Турској.
У првој половини 1912. године, преко луке Бар, скоро 60 хиљада санџачких муслимана отишло је у Турску. Хроничари су оставили потресна сведочења из тих дана; избезумљене породице са колима на којима је била сва њихова имовина, плач стараца свесних да заувек напуштају завичај, самоубиства људи који су страховали (оправдано или не, свеједно је) колико од нове власти у Санџаку толико од неизвесности и новог почетка у земљи са којом их је везивала само вера.
Турска је уништила српску аристократију, одузела народу најбољу децу [насилном регрутацијом за јаничаре – „данком у крви“], прекинула природно кретање српског народа ка модерном друштву.Турци су у освојеним крајевима долазили у села и купили мушку хришшанску дјецу те их претварали у војнике Јањичаре. Сва покупљена деца била би потурчена. Најстрожије и најнечовечније казне очекивале су сваког оца, који би попустивши родитељском срцу сакрио које своје дете. Да би спасли децу понеки су их сакатили, а у варошима су се трудили да их митом откупе. Јаничари, одгојени хришћански дечаци, који су узимани као данак у крви, могли су постићи највише положаје у држави.Понајбољи су превођени у султанову гарду, и њих је очекивала лепа каријера. Тако се хришћанском, у главном словенском крвљу заснивала главна турска војска, она која је решавала све победе XVI века. Овим путем је и на турски двор и у турску војску дошао велик број нашега елемента, који је понекад, свестан свога порекла, као чувени Мехмед Соколовић.
Формација јаничара изродила се у касту која је почела да се увећава. Израчунајте колико је један такав дечак, у одраслој доби, могао да посеје своје сјеме у различите женске особе (није морао да има своју жену или свој харем)…. и колико је његових потомака могло да надаље шири српски ДНК.Не заборавимо да су Османлије узимали најјаче и најбоље дечаке!Израчунајте колико је наше деце,а и одраслих, са Балкана одведено у Турску током најмање 2 века. Шта мислите колико данас има Срба под турским именима у Турској? ..…Турци су чак и у самој Турској били дуго једна мањина, а камоли да су имали довољно људи да населе све те просторе. Османско Царство није било национална држава што је и био разлог за велики успех.……
