Непропустите

У потрази за идентитетом својатају туђу историју



Због прогона од стране аустроугарских власти, Васо Глушац био је присиљен да своје чак и научне радове пише под псеудонином. Тако је 1911. године у Мостару под псеудонимом Иван Вуковић написао и објавио књигу "Истина", која је штампана у тадашњој штампарији "Народ", по цијени од 30 хелера.

Сасвим случајно, захваљујући тадашњем директору Института за историју у Бањој Луци, Ђорђу Микићу, дошли смо у посјед једне фотокопије поменуте књиге, коју ћемо представити у фељтону. 
Рукописом на ћириличном писму, који се налазио на насловној страни, стоји напомена да овај примјерак налазио међу књигама Владе Милошевића (српски академик рођен 1901. умро 1990. године, прим. пр.) ученика ИИ разреда у Тузли, школске 1913/1914. године.
Међутим, већ у уводу фељтона треба подсјетити да је недавно у Сарајеву из штампе изашао историјски роман о Босни и Бошњацима под насловом "Дуго свитање" у четири тома, чији је аутор Халид Кадрић (1937). Истина, нисмо били у прилици да видимо и прочитамо овај историјски роман, којег су критичари у сарајевској штампи већ прогласили за "најпотпунији, најобимнији роман бошњачког народа".
"У основној теми и фабули роман у првом тому, осим што анализира живот Бошњака у Босни, анализира питање идентитета и заједнице Бошњака у Босни у вријеме Аустроугарске, покушавајући приближити читаоцу етички систем на којем је утемељен идентитет Муслимана Бошњака", написала је Сејида Чехајић у приказу романа "Дуго свитање" Халида Кадрића за лист "Ослобођење".
Према њеном приказу, радња романа обухвата период од 1901. до 2000. године и што је посебно интересантно, носиоци радње и збивања нису само људи, већ и догађаји увезани историјским чињеницама.
Међутим, оно што је општепозната и непобитна историјска чињеница, Бошњацима су се, према географској одредници, у вријеме турске окупације звали сви становници Босне (православне, католичке и мухамеданске вјере), као што се и данас за становника из БиХ (Србе, Хрвате и Бошњаке) у појединим медијимна у нашем окружењу у жаргону употребљава такође географски појам - Босанац.
Сматрајући да је дошао најповољнији тренутак, на приједлог Алије Изетбеговића тек, у вријеме грађанског рата у БиХ, на затвореној сједници Другог бошњачког сабора који је одржан у Сарајеву 27. и 28. септембра 1993. године, донијета је одлука према којој је извршено преименовање тадашњих Муслимана у Бошњаке.
Изузимајући ставове из своје "Исламске декларације" и исламског фундаментализма због којих је одробијао пет година у фочанском затвору, Изетбеговић је такву идеју промовисана почетком деведесетих година прошлог вијека, као лидер Странке демократске акције.
Говорећи о "бошњаштву" у БиХ, Изетбеговић је, наиме, још 7. јула 1990. године у интервјуу за загребачки магазин "Старт" оцијенио да не би било добро да се уочи предстојећег пописа становништва (1991) мијења име народа и да се његови сународници требају изјашњавати као Муслимани.
- Не би било добро стварати свега годину дана пред попис овом расправом забуну међу људима. Имамо довољно дилема, не треба нам још једна. Након пописа и када уђемо у демократску фазу дијалога, ситуација ће за овај дијалог бити потребнија - изјавио је Изетбеговић.
Наравно, тадашње изјашњавање Бошњак носило је у себи велики ризик, јер је по важећем уставу конститутивни били Срби, Хрвати и Муслимани. Тако је Изетбеговић искористио ратне стање да прогласи Бошњаке за нови народ у БиХ. Тако су умјесто првобитних Муслимана у дејтонском Уставу као ново име и конститутиван народ осванули Бошњаци.

У поменутом интервју за "Старт" Изетбеговић је на питање новинара да ли постоји један, препознатљив идентитет БиХ или је он и даље трострук, Изетбеговић је одговорио:
- Још увијек је трострук. Било би пожељно створити један препознатљив босански идентитет, али то је ствар будућности. Пут ка томе води преко ослобађања националних култура, а његов зачетак можемо наћи у збиља развијеном осјећању заједничког живота. Наше искуство суживота много је шири појам од толертанције. Толерисати ви можете и нешто страно, а у Босни један од ова три национална елемента није страно тијело. Ми овдје немамо пут ка националној држави, једини излаз је у слободној грађанској заједници. То је будућност. Иако су Муслимани најбројнији народ у републици нема их довољно за оно што би се могло назвати прерастом "квантитета у квалитет". Та "критична" маса била би негдје око 70 одсто. А Муслимани у Босни чине тек нешто више од половине становништва.
Уз подсјећања да је поново актуелизована тема бошњаштва, тема националног изјашњавања Муслимана под новим именом - Бошњаци, Изетбеговић је то овако образложио:
- Колико ја познајем теорије заговорника те идеје, Бошњаци су оно што данас зовемо Муслимани. У питању је исти национални ентитет, само су називи различити. Неки сматрају да је то адекватнији назив јер дубље засијеца у историју овог народа и одређује га историјски, а и по звуку назив је национални, а не вјерски. То није како га неки погрешно тумаче, троконфесионално бошњаштво, јер садржи јасну муслиманску компоненту. Формирање нациолане свијести код Хрвата и Срба у Босни завршен је процес. Хрвати и Срби нису спремни да буду Бошњаци.
Зар послије свега треба подсјећати ко су били владари Босане у вријеме отоманске тираније - Мехмед-паша Соколовић или Омер-паша Латас, Србин који је у 19. вијеку из родне Јање Горе код Плашког у Лици прешао на ислам и владао Босном.