Бан Матија Нинослав познаје само Србе

Босански бан Матија Нинослав, који је владао Босном од 1232. до 1250. назива своје поданике Србима, а Дубровчане Власима. Град Дубров...

Босански бан Матија Нинослав, који је владао Босном од 1232. до 1250. назива своје поданике Србима, а Дубровчане Власима. Град Дубровник, како сам већ поменуо, био је сам за се слободна република, па су Дубровчани, увијек тражили од сусједних српских владара писмене дозволе, да могу слободно трговати по српским земљама. Тако им је и овај босански бан Нинослав издао повељу око 1234, године, у којој им све оно дозвољава, што им је прије дозволио бан Кулин. У тој се повељи између осталог налазе и ове ријечи: "Ако тужи Србин Влаха, да се парниче пред кнезом; а ако тужи Влах Србина, да се парниче пред баном." Овдје Србин означава Босанца, тј. поданика банова, а Влах означава Дубровчанина. Да Влах означава Дубровчанина, то се види у истој повељи из ових ријечи: "да ходе Власи свободно". То значи, да Дубровчани могу по Босни слободно ходити и бавити се трговином, а ако би кад год дошло до какве свађе између којег Дубровчанина и Србина Босанца, да им суди бан или кнез дубровачки. Ако је крив Дубровчанин, судиће им кнез, а ако је крив Србин Босанац, судиће им бан. Ова повеља бана Нинослава штампана је у Миклошићевој збирци "Монумента сербица" на страни 24-25, а оригинал се чува у Царском архиву у Бечу. Од истога овог бана сачувало се још неколико писама, што их је писао општини Дубровачке Републике. Још у два таква писма назива он своје Босанце Србима, а Дубровчане Власима. Једно од тих писама писано је 1240. године, а друго 1249. године. У оба писма налазимо исте ријечи, као што сам већ навео, само још уз ријеч "кнез убровачки". И ова два писма штампана су у Миклошићевој збирци: прво на стр. 28-29, а друго на страни 32-33. Пошто у све три горња примјера поред имена Србин, долази и име Влах (за Дубровчане), то је потребно рећи неколико ријечи о значењу имена "Влах".

Др Фрањо Рачки пише о томе у "Раду југосл. академије" LVII. на стр. 141. ово: "Када се пита за народност тих Влаха, треба разликовати два доба. У старијој доби припадали су Власи засигурно романској народности..." "Ријеч "Влах" замјенује у српским споменицима неколико пута Романа уопште, па стога и Дубровчанина, који су почетком били великим дијелом романске народности, кано што и становници Задра, Сплита и Трогира. Бан босански Матеј Нинослав потврђујући повласти (1234-1240) које је његов предчасник бан Кулин подијелио (1189) Дубровчаном, одређује: (дубровачким); (босанским).

Овдје знаменује "влах" Дубровчанина, човјека Романа, Латина, "српског" поданика босанског бана, поријекла словенског; што се потврђује и другим спомеником. У повељи на име српскога великог жупана Стјепана, потоњег првовјенчаног краља, изданој године 1215-1219. Превод цијеле повеље налази се у "Раду" I. стр. 128-9. Даље о тој ствари наставља Рачки, па вели: "Али полагано су се Власи претопили у Словене, међу којима су живјели и под којих су државну област потпадали. Име и тада оста, али не знаменоваше више поријекла, него човјека онога занимања, које бијаше главно Романом станујућим међу Словени: имена "влах" и пастир, пецуариус, посташе идентични. То бијаше друго млађе доба, у које име "влах" није било прикопчано народности, већ начину живљења сеоског становништва; па је могло подразумјевати и човјека романске народности и човјека пастира или само овога, како се наиме тај прелаз постепено изводио. Тај процес преображаја по народности морао је рано започети; Власи попримише полагано словенски језик (српски, бугарски)."

Ове ријечи др Фрање Рачког не треба тумачити, јер је сасвим јасно шта се њима каже. Он сам вели за босанске повеље "у српских споменицама", а ријеч Србин вели да означава "поданика босанског бана".