Због учесталих насртаја на српске културно-историјске вриједности, у које спадају и златни љиљани династије Котроманић, непоходно би било ...
Љиљан је један од најзаступљенијих хералдичких мотива у Европи. Тако их срећемо и на нашим просторима. Код нас су у масовнијој употреби од времена Немањића. Љиљане, осим на грбовима племићких породица срећемо на црквама, фрескама, новцу. Вјерује се да су у српске земље доспјели преко Источног римског царства, гдје се љиљани чврсто везују за култ Св. Трифуна заштитника Никејског царства, док су други мишљења да је пристигао са краљицом Јеленом Анжујском. По свим доступним подацима биће да су доспјели преко Византије, јер најстарије приказе љиљана налазимо у српском приморју, далеко прије Немањића, па тако их видимо и на гробним плочама манастира Превлака из IX-X вијека.
Симболика хералдичког љиљана ослања се на стихове Старог завјета, Новог завјета и на култ Богородице. Што се тиче Старог завјета поменућемо само неке:
Књига пророка Осије – 14. глава
5. Бићу као роса Израиљу, процвјетаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска.
6. Рашириће се гране његове, и љепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански.
Друга књига дневника – 4. глава
5. Дебљина му бијаше с подланице, а крај му бијаше као крај у чаше, као цвијет љиљанов, а примаше три тисуће вата.
Пјесма над пјесмама – 2. глава
1. Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.
2. Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.
Симболика љиљана се у стиховима Новог завјета ослања на Јеванђеља по Матеју (6:28и29) и Јеванђеља по Луки (12:27).
Матеј – Бесједа на гори господа Исуса Христа- глава 6
28. И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
Спој три латице у горњем дијелу хералдичког цвијета љиљана сматра се као директна алузија на Свету Тројицу, док бијели љиљан симболише чистоту, непорочност Богородице и изабраност. Бијели крин је у хришћанској иконографији атрибут Арханђела Гаврила као благовјесника, који их држи у својој руци.
У Европи су били најзаступљенији у Француској чији је грб до 1376. године био „посутим“ љиљанима, што је директно асоцирало на Пјесму над пјесмама, „Што је љиљан међу трњем“ оно што је Израиљ међу народима мислећи на изабраност, то је француски краљ међу краљевима. Од поменуте 1376. грб Краљевине Француске састојао се од три златна љиљана што је симболисало јединство љубави Светога Тројства према Краљевини Француској.
Срећемо их и на круни Стефана Владислава, као и на новцу краља Стефана Дечанског, цара Душана и Уроша. На которском динару на реверсу приказан је краљ Душан са криновим сикптром. На портрету из Пећке патријаршије насликаном у цркви Св. Димитрија око 1345. приказан је краљ Душан у одежди посутој љиљанима, што се може тумачити као асоцијација на Пјесму над пјесмама – „Што је љиљан међу трњем„. Кринови су приказани и на племићким грбовима. У српској хералдици јасно су дефинисани на грбовима Хребељновића, Павловића, Котроманића и другим. Међутим најјасније су дефинисани на грбу Котроманића.
Љиљани се први пут јављају на грбу Котроманића послије крунисања Твртка за краља 1377. године. До тада на грбу Котроманића није било љиљана, већ се првобитни грб састојао од траке у плавом пољу, што се види из печата бана Стефана Другог и бана Твртка. Важно би било истаћи да је Твртков грб поред љиљана садржо у траци лозу са крстовима, у лози их је било као и љиљана по три са обје стране. Срећемо их и на краљевском печату гдје се поред грба са љиљанима налази и грб са двоглавим орлом којег је у Босну управо увео Твртко.
Поред грба и краљевског печата, налазе се и на златнику краља Твртка. На златнику се поред грба са обје стране налази по љиљан, слично краљу Милутину код којег је, како је већ речено на новцу умјесто грба био Исусх Христ, са чије се обје стране налазио по љиљан. На слици “Христос с донатором“ из 1460. године Јакупа Бенинија,последњи краљ Стефан Томашевић, представљен је у црвеној одежди посутој златним љиљанима. Мотив љиљана налазимо и на надгробним споменицима наших предак, на мраморју. Што показује приврженост хришћантву и православљу, знајући да је Црква босанска од настанка православна.
Када све сагледамо, почевши од тога да крин симболише Свету Тојицу; од манастирских фресака до краљевских регалија, видимо да је хералдички крин хришћански мотив. На овим просторима их налазимо и код Немањића и код Котроманића, с тим да их Котроманићи преузимају од Немањића, после Твртковог крунисања у Милешеви 1377. године. Сходно томе Срби би, као баштиници оне старе државе Босне, требали са поносом истицати љиљане, знамење предака.
Извор: србин.инфо
