По сачуваном породичном и народном предању, династија Петровић-Његош води поријекло из Босне. Његошеви преци били су властелински род пор...
По сачуваном породичном и народном предању, династија Петровић-Његош води поријекло из Босне. Његошеви преци били су властелински род поријеклом из Зенице, из које ће касније прећи у Травник.
По смрти краља Твртка I Босна је лагано тонула у хаос, разне невоље грађански ратови, напади Турака. Историјски извори говоре да је у метежу XV вијека само једном приликом око 40.000 православних Срба побјегло из Босне у Херцеговину. О овим тешким временима записано је у једаном од љетописа српске православне цркве:
„По Косовској бици наступише тешка времена за Србију, и ништа мање тешка за српски православни народ у Босни, особито после смрти благочестивог и христољубивог краља Стефана Твртка“
Пред налетима Турака, Срби се исељавају са огњишта, па тако почињу и сеобе Срба из Босне који спас налазе у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Херцеговина их је привукла као област згодна за отпор, рачунало се на помоћ Латина са којим смо били повезани преко приморских градова.
Са Петровићима у Босни заједно су живјели Церовићи, са којима су заједно дошли у Црну Гору . По предању које је казивао кнез Никола Церовић једва су из Босне избјегли – „наши стари из Травника у невесињски крај када Турчин и онамо стиже“ одакле су наставили даље сеобу у Рудине крај Оногошта. Ту се концем XIV вијека први пут помиње име Његошевог предака Ђурђа Богутовића и његовог сина Херака , а спис уједно садржи и први помен Дробњака. Врло је вјероватно да су се преци Његош ислелили из Босне за вријеме она четири упада Турака, која су се десила између 1392. и 1398. године.
У том писму стоји да је 1. марта 1399. угледни которски властелин Дапко Василијев примио од Ђурђа Богутовића и његових синова Херака, Вукаца, Радина, Прибила и Остоје у депозит разне вриједне ствари; сребро,бисере, накит. Дапко се обавезао да ће повратити све ствари ако то Ђурађ затражи, осим ако би се не дај Боже десио пожар или нека похара. Овај спис нам говори да је Ђурађ Богутовић, несумљиво био племић али не тако великог ранга сматра историчар Ковијанић.
Четрдесет година касније, односно 1441. помиње се Херак Хераковић, син Херака Ђурђа Богутова. Херак Хераковић прешао је из Дробњака у Његуше са братом Рајичом. Тај прелазак из Дробњака на Његуше по свој прилици се десио у другој половини XV вијека у доба Ивана Црнојевића,односно по паду Херцеговине. За вријеме ових сеоба на Његуше су пристигле бројне породице поријеклом из Босне и из Херцеговине. Данас ове породице чине већину племена Његуши.
