КРСНЕ СЛАВЕ И ПРЕЗИМЕНА СРБА У БИХ

Аутор: Гојко Дакић У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Aко је код ис­тог пре­зи­ме­на з...



Аутор: Гојко Дакић

У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Aко је код ис­тог пре­зи­ме­на зас­тупљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду)


О пре­зи­ме­ни­ма Срба у БиХ не пос­то­је сис­те­ма­ти­зо­ва­на нау­чна ис­тра­жи­вања та­ко да се о њима је­ди­но не­шта ви­ше мо­же са­зна­ти из цркве­них по­пи­са или та­ко­зва­них ше­ма­ти­за­ма.


Од са­чу­ва­них ше­ма­ти­за­ма по оби­му и ра­зно­врснос­ти по­да­та­ка по­се­бно се из­два­ја Ше­ма­ти­зам пра­во­сла­вне ми­тро­по­ли­је и ар­хи­ди­је­це­зе Да­бро­бо­сан­ске за го­ди­ну 1882. објављен те ис­те го­ди­не у Са­ра­је­ву.


По мно­гим они­мас­ти­ча­ри­ма то је нај­бољи и нај­де­таљни­ји ше­ма­ти­зам ко­ји је до да­нас ура­ђен и објављен у чи­та­вој адми­нис­тра­ти­вно-те­ри­то­ри­јал­ној упра­ви Српске пра­во­сла­вне цркве. Обу­хва­та го­то­во ци­је­ло по­дру­чје да­нашње БиХ. Ис­ти­на, не­дос­та­ју по­је­ди­ни по­да­ци за не­ке па­ро­хи­је у Звор­ни­чко- ту­злан­ској (Сем­бе­ри­ја) и За­хум­ско-хер­це­го­ва­чкој епар­хи­ји, али то не умањује његов зна­чај.


Пре­ма овом ше­ма­ти­зму  и првом по­пи­су ста­но­вниш­тва ко­ји је из­вршен (1879) , у БиХ је кра­јем де­ве­тна­ес­тог ви­је­ка би­ло 5.590 српских  пре­зи­ме­на за ко­ја се  ве­зу­ју 72 ра­зли­чи­те сла­ве.


Пољо­при­вре­дни ин­жењер Са­во Игњато­вић из Бање Лу­ке го­ди­на­ма се ба­ви ис­тра­жи­вањем ко­ри­је­на сво­је по­ро­ди­це.


– Про­блем је у то­ме што је мно­го пи­са­не гра­ђе о Срби­ма у БиХ уни­ште­но, а цркве и гробља у Фе­де­ра­ци­ји БиХ де­вас­ти­ра­на. Нај­ви­ше по­да­та­ка о сво­јим пре­ци­ма при­ку­пио сам у му­зе­ји­ма, за­тим ма­ти­чним уре­ди­ма, земљи­шним књига­ма и из усме­ног пре­дања – ка­же Игњато­вић.


Као што је по­зна­то, нај­ве­ћи број пре­зи­ме­на код Срба нас­тао је у 16. и 17. ви­је­ку. Пре­зи­ме­на су нас­та­ја­ла по ра­зним осно­ва­ма. Нај­чеш­ће је то би­ло по ли­чном име­ну оца или не­ког дру­гог прет­ка  (Бо­гдан – Бо­гда­но­вић, То­дор-То­до­ро­вић, Си­мо- Си­мић), мај­ке (Смиља-Смиљић, Ма­ра-Ма­рић, Цви­је­та-Цви­је­тић), по за­на­ту: Ку­јунyић, Са­рач, Ко­вач, Ка­чар, по на­дим­ку: Жде­ро, Прдић, Пи­тар…


Де­сет нај­рас­прос­трањени­јих српских пре­зи­ме­на у БиХ су: Ко­ва­че­вић, Са­вић, По­по­вић, Јо­ва­но­вић, Пе­тро­вић, Ђу­рић, Ба­бић, Лу­кић, Кне­же­вић и Мар­ко­вић.


Ко­ва­че­вић је је нај­ра­ши­ре­ни­је српско пре­зи­ме у БиХ. За ово пре­зи­ме ве­за­но је чак два­де­сет ра­зли­чи­тих сла­ва. Рас­прос­трањени су од Би­ха­ћа, Кру­пе и Пе­тров­ца, пре­ко Бање Лу­ке, Те­сли­ћа и Са­ра­је­ва, до Ви­ше­гра­да и Вла­се­ни­це.


Пре­зи­ме­на Кне­же­вић и Ман­дић нај­рас­прос­трањени­ја су у Кра­ји­ни, док су у ис­то­чној Бо­сни она ве­ома ри­јет­ка. Сли­чно је и са пре­зи­ме­ни­ма Ђу­кић, Ма­рић и Па­нић. И она су нај­ра­ши­ре­ни­ја ов­дје у Кра­ји­ни.


Пре­зи­ме­на Јо­ва­но­вић, Мар­ко­вић, Илић, Си­мић, Ни­ко­лић, Ми­трић, Ла­зић, Га­врић и Ми­чић ви­ше су рас­прос­трањена у ис­то­чној и средњој Бо­сни, а мање у   Крај­ни.


Има слу­ча­је­ва да се због ра­зли­чи­тог из­го­во­ра, или ра­зли­чи­тог адми­нис­тра­ти­вног еви­ден­ти­рања, код при­па­дни­ка је­дног пле­ме­на биљеже два ра­зли­чи­та пре­зи­ме­на. То је слу­чај ка­да се, на при­мјер, у пре­зи­ме­ну јавља сло­во “ј” или га не­ма: Ба­јић-Ба­ић, Ву­јић-Ву­ић, Гру­јић-Гру­ић, Га­јић-Га­ић, Пе­јић-Пе­ић…


По­не­кад су код при­па­дни­ка је­дног пле­ме­на за­биљеже­на два пре­зи­ме­на и због то­га што је до­шло до за­мје­не је­дног од сло­ва дру­гим: То има­мо ка­да се, на при­мјер, “y” за­ми­је­ни са “ч”: Ба­руyија-Ба­ру­чи­ја, Екмеyија-Екме­чи­ја. Или ка­да се “y” за­ми­је­ни са “ћ”: Инyић-Ин­ђић; ка­да се “т” за­ми­је­ни са “д”: Ву­ко­брат-Ву­ко­брад, ка­да се “у” за­ми­је­ни са “о”: Шкун­дрић-Шкон­дрић…


Срби има­ју на­ро­дно-цркве­но славље ко­је је не­по­зна­то код дру­гих хриш­ћан­ски на­ро­да. То је крсна сла­ва или крсно име. О њој пос­то­је мно­га пре­дања.


По је­дном крсно име је успо­ме­на на дан ка­да су мно­го­бо­жа­чки пре­ци по­је­ди­них по­ро­ди­ца пре­шли на хриш­ћан­ску вје­ру. Оту­да и на­зив крсно име од “крсти­ти се” то јест пре­ћи у хриш­ћан­ску вје­ру.


По дру­гом, у ври­је­ме док су Срби жи­вје­ли у пле­ме­ни­ма је­дно по је­дно пле­ме се кршта­ва­ло иза­брав­ши за тај чин дан је­дног од све­ти­теља или му­че­ни­ка. Тај дан се отад сма­трао ду­хо­вним ро­ђен­да­ном по­ро­ди­це. По­ро­ди­це ис­тог пле­ме­на има­ју ис­ту крсну сла­ву, а ис­ти пре­зи­мењаци са ра­зли­чи­тим сла­ва­ма ни­су од ис­тог пле­ме­на.


Ра­ши­ре­но је и гле­ди­ште ко­је се мо­же на­зва­ти ани­мис­ти­чним, а ко­је по­ла­зи од то­га да је крсна сла­ва са­мо је­дан хрис­ти­ја­ни­зо­ва­ни па­ган­ски култ – култ мртвих, култ пре­да­ка. Ово гле­ди­ште као нај­ва­жни­је уз слављење крсног име­на на­во­ди: кољиво, паљење сви­је­ћа, сје­чење ко­ла­ча. Све су то еле­мен­ти жртве­них оби­ча­ја за по­кој­не прет­ке.


По цркве­но-пра­во­сла­вном гле­ди­шту крсна сла­ва је нас­та­ла свје­сном акци­јом Српске пра­во­сла­вне цркве, а ра­ши­ри­ла се по свим српским кра­је­ви­ма то­ком XIII, XIV и XV ви­је­ка њеном ми­си­онар­ском дје­ла­тнош­ћу. То је био је­дан вид бор­бе про­тив мно­го­бош­тва и па­га­ни­зма. Зна­чи, не ра­ди се о хрис­ти­ја­ни­зо­ва­ном па­ган­ском кул­ту, већ је то по сво­јој су­шти­ни хриш­ћан­ски и пра­во­сла­вни суп­сти­тут за па­ган­ски култ ко­ји се из­гу­био у пе­ри­оду од сла­вен­ског на­сељавања Бал­кан­ског по­лу­ос­трва. Све­то­сав­ском ре­фор­мом из је­дне цркве­не, оп­ште или по­је­ди­на­чне, за­вје­тне ин­сти­ту­ци­је ство­ре­на је је­дна српска све­ча­ност ко­ја је у се­би обу­хва­ти­ла оп­ште пра­во­сла­вне и по­се­бне српске еле­мен­те.


Нај­чеш­ће сла­ве Срба у БиХ су: Ђур­ђев­дан, Ни­кољдан, Св. Јо­ван Крсти­тељ, Aр­хи­ђа­кон Сте­фан, Aр­хан­ђел Ми­ха­ило, Си­ме­нон Бо­го­при­мац, Св. Пан­те­ли­ја, Св. Ва­си­ли­је, Ми­хољдан, Пе­тров­дан, Крстов­дан, Све­ти Или­ја…


Дос­та ри­јет­ке српске сла­ве у БиХ су: Св. Про­ко­пи­је, По­кров пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, Кон­стан­тин Ве­ли­ки, Јо­ван Бо­го­слов, За­че­ће Јо­ва­на Крсти­теља, Ва­ве­де­ни­је, Aр­хи­ђа­кон Га­врил…


Ве­ома су за­нимљиви по­да­ци о те­ри­то­ри­јал­ном ра­спо­ре­ду крсних сла­ва у Да­бро­бо­сан­ској ми­тро­по­ли­ји. Та­ко се, на при­мјер, Све­ти Вар­то­ло­меј сла­ви са­мо у  Кра­ји­ни. Сла­ви га род Ке­цман, Ту­бин, Се­лак, Дра­гић, Бје­ла­јац, Јо­шић, Ми­ја­то­вић и Ни­кић.


За­че­ће Св. Јо­ва­на Крсти­теља сла­ве са­мо Дра­ги­ћи у Са­ра­је­ву, док Ивањдан (ро­ђење Св. Јо­ва­на Крсти­теља) сла­ве не­ке српске по­ро­ди­це у ма­глај­ском и ви­ше­град­ском кра­ју.


Св. Јев­ти­ми­ја сла­ви род Ми­сиљеви­ћа из Бу­гој­на, док сла­ву Св. Јо­ва­на Лес­тви­чни­ка сла­ви дио ро­да Врхо­вац у гра­ди­шкој и ла­ми­на­чкој па­ро­хи­ји.


Све­та Пет­ка је сла­ва Спа­со­је­ви­ћа (Сре­бре­ни­ца, Вла­се­ни­ца) Ми­ло­ше­ви­ћа (Па­за­рић, По­фа­ли­ћи, Бла­жуј) и Ди­ми­ћа (Ду­би­ца, При­је­дор).


Са­бор Св. два­на­ест апос­то­ла сла­ве са­мо Миљано­ви­ћи у па­ро­хи­ја­ма Ма­ши­ћи и Ро­ма­нов­ци, а Св. Ха­ра­лам­пи­ја са­мо Ба­ши­ћи у Доњој Пец­ки.


Цве­ти се сла­ве са­мо у са­ра­јев­ском и вла­се­ни­чком кра­ју. У Са­ра­је­ву их сла­ве Ми­ћи­ћи, Ос­то­ји­ћи, Жив­ко­ви­ћи и Ба­ка­ли­ћи, а на Па­ла­ма Ка­рав­ди­ћи.


Aко је код ис­тог пре­зи­ме­на зас­тупљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду). То се пре­зи­ме­на: Aгба­ба, Aгић, Ба­рош, Бе­лен­за­да, Бе­роња, Бо­кан, Бра­тић, Ви­ше­кру­на, Вје­шти­ца, Yепи­на, Ко­пања, Ко­тур, Ка­ра­каш, Ма­за­ли­ца, Ма­цу­ра, Пра­шта­ло, Ри­бић, Те­гел­ти­ја, То­ли­мир, Фур­ту­ла, Че­нић, Чо­ро­ка­ло, Шо­ја, Шер­бу­ла…


Код пре­зи­ме­на код ко­јих но­си­оци је­дног пре­зи­ме­на има­ју је­дну крсну сла­ву, а у не­ким мјес­ти­ма је код њих за­биљеже­на дру­га сла­ва, до­шло је до про­мје­не прво­би­тне сла­ве.


До про­мје­не крсне сла­ве до­ла­зи­ло је ри­јет­ко и то су нај­чеш­ће по­је­ди­на­чни слу­ча­је­ви (кад си­ро­ма­шни мла­до­жења при­хва­ти сла­ву сво­је бо­га­те не­вјес­те или кад мла­до­жења при­хва­ти не­вјес­ти­ну сла­ву јер у њеној по­ро­ди­ци не­ма му­шких по­то­ма­ка ко­ји би је даље сла­ви­ли).


Та­кви слу­ча­је­ви за­биљеже­ни су код пре­зи­ме­на: Aмиyић, Aре­жи­на, Бе­рић, Ба­ла­бан, Ба­са­ра, Бил­би­ја, Бркљач, Бун­да­ло, Бур­саћ, Га­ће­ша, Гру­бор, Дрљача, Ду­ба­јић, Јун­гић, Ке­цман, Ко­чић, Миљуш, Мо­мић, Обу­ћи­на, Опа­чић, Сабљић, Сту­пар, Тин­тор, Тра­вар, Ћу­лум, Хрва­ћа­нин, Ча­ђо, Че­ко, Ша­ко­та, Ша­ре­нац, Шо­ла­ја…


Пос­то­је и пре­зи­ме­на код ко­јих је за­биљеже­но ви­ше сла­ва. У том слу­ча­ју се ра­ди о ви­ше ра­зли­чи­тих ро­до­ва. То су: Aвра­мо­вић, Aн­то­нић, Ба­бић, Ба­јић, Бо­жић, Ву­ка­ши­но­вић, Ву­ко­вић, Га­јић, Гли­го­рић, Гра­хо­вац, Да­ви­до­вић, Да­кић, Ђо­кић, Ду­кић, Ја­кшић, Јањић, Јо­ва­но­вић, Јо­кић, Ка­ла­бић, Кос, Ку­зма­но­вић, Ма­рић, Ми­ја­то­вић, Но­ва­ко­вић, Па­вло­вић, Пе­тро­вић, Рис­тић, Си­мић, Та­дић, То­мић…


У 1882. го­ди­ни еви­ден­ти­ра­на су по­је­ди­на српска пре­зи­ме­на и њихо­ве крсне сла­ве. Та­ко је за­биљеже­но да Aвли­ја­ша има  на Са­ра­јев­ском пољу и Бла­жу­ју и да сла­ве Јо­ва­на Крсти­теља,  Ба­шти­на­ца у Ма­ши­ћи­ма и Ро­ма­нов­ци­ма и да им је крсна сла­ва Св. Лу­ка, Aј­ду­ко­ви­ћа у Вла­се­ни­ци и да сла­ве  Aрх. Ми­ха­ил,  у Ду­бо­ви­ку им је сла­ва Јо­ван Крсти­тељ, у  Круп­ској Гли­ни­ци Ни­кољдан.  Бе­лен­за­де су еви­ден­ти­ра­не у  Бањој  Лу­ци, Бу­гој­ну, Доњем Ва­ку­фу, Ка­ме­ну код Гла­мо­ча и сла­ве  Јо­ва­на Крсти­теља.  За­пи­си ка­зу­ју да су та­да Ба­са­ре жи­вје­ле у  Кру­пи, Ку­лен Ва­ку­фи, Лу­шци Па­лан­ци и  Пе­тров­цу и да су сла­ви­ли Ђур­ђев­дан. Во­ћки­ћи су из Стра­жи­це код Кључа и сла­ве  Св. Ни­ко­лу, Ло­ли­ћи из Дра­геља код Гра­ди­шке, По­пов­ца код Бање Лу­ке и сла­ва им је  Јо­ван Крсти­тељ, а Ло­ли­ћи­ма из  Бис­три­це код Бање Лу­ке Ни­кољдан.  Ку­тли­је су из Руи­шкеи њихо­ва сла­ва је То­ма апос­тол.


Пре­зи­ме Те­гел­ти­ја еви­ден­ти­ра­но је у Мркоњић Гра­ду, Тра­вни­ку, Ме­дној и Сла­ти­ни код Ри­бни­ка и про­слављају  Ђур­ђев­дан.  Пе­зе­ри су из Бла­шког код Бање Лу­ке сла­ва им је  Јо­ван Крсти­тељ,  Гњато из  Бу­гој­на сла­ве  Aрх. Ми­ха­ила, а  Мо­ро из По­фа­ли­ћа (Са­ра­је­во) сла­ве Ђур­ђев­дан…



По­пи­си ста­но­вниш­тва

Пре­ма првом по­пи­су ста­но­вниш­тва ко­ји су 1879. го­ди­не спро­ве­ле аус­тро­угор­ске влас­ти у БиХ је жи­вје­ло 1.158.000 ста­но­вни­ка. Од тог бро­ја Срба је би­ло 496.485 или 42,88 од­сто, Му­сли­ма­на 448.613 или 38,73 од­сто, Хрва­та 209.391 или 18,30 од­сто, Је­вре­ја 3.426 или 0,29 од­сто и ос­та­лих 249 или 0,02 од­сто.

Од уку­пног бро­ја Срба око 349.000 или 70 од­сто жи­вје­ло је у ми­тро­по­ли­ји Да­бро­бо­сан­ској, а пре­ос­та­лих 147.000 или 30 од­сто у епар­хи­ја­ма Звор­ни­чко-ту­злан­ској и За­хум­ско-хер­це­го­ва­чкој.


По посљедњем по­пи­су ко­ји је обављен 1991. го­ди­не БиХ је има­ла 4.377.033 ста­но­вни­ка. Мул­си­ма­на је би­ло 1.902.956 или 43,47 од­сто, Срба 1.366.104 или 31,21 од­сто, Хрва­та 760.852 или 17,38 од­сто, Ју­го­сло­ве­на 242.682 или 5,54 од­сто, Црно­го­ра­ца 10.071 или 0,23 од­сто, Ма­ке­до­на­ца 1.596 или 0,03 од­сто, Сло­ве­на­ца 2.190 или 0,05 од­сто, Aл­ба­на­ца 4.295 или 0,10 од­сто, Ро­ма 8.864 или 0,20 од­сто, Укра­ји­на­ца 3.929 или 0,09 од­сто…..


Ра­дић, Си­мић…


Ме­ђу пе­де­сет нај­рас­прос­трањени­јих су и пре­зи­ме­на: Илић, Ђу­кић, Ву­ко­вић, Си­мић, Ра­дић, Ма­рић, То­мић, Бо­жић, Јан­ко­вић, Ми­ја­то­вић, Ми­ћић, Да­ви­до­вић, Јо­вић…


(Текст преузет са адресе: http://www.glassrpske.com/plus/teme/Krsne-slave-i-prezimena-Srba-u-Republici-Srpskoj-i-BiH/10085.html)

КОМЕНТАРИ

BLOGGER

Име

Бонбардовање 1999,2,Давид Драгичевић,1,Занимљивости,54,Злочин "Олуја",3,Злочини,53,Историја Српске Босне,77,Новости,2,Одбрамбено-Отаџбински рат 1992-1995,28,Остало,106,Православље,15,Република Српска (БиХ),23,РС Крајина,12,Србија,4,Сребреница ЛАЖ која траје,17,Српска историја,159,Српски језик,25,Црна Гора,2,English,3,
ltr
item
БЛОГ Српска Босна: КРСНЕ СЛАВЕ И ПРЕЗИМЕНА СРБА У БИХ
КРСНЕ СЛАВЕ И ПРЕЗИМЕНА СРБА У БИХ
https://1.bp.blogspot.com/-mYfmOViRdOI/WLict95HzNI/AAAAAAAADzY/NvOBmfW5jd4wr8M1B7l84fBwJdkkFjcowCLcB/s640/Slavski%2BKola%25C4%258D%252C%2BSve%25C4%2587a%252C%2Bi%2B%25C5%25BDito%2Bna%2BSND%2BVidovdan%2BSlava%2BJune%2B30%252C%2B2013%2BA.%2BRebic.jpg
https://1.bp.blogspot.com/-mYfmOViRdOI/WLict95HzNI/AAAAAAAADzY/NvOBmfW5jd4wr8M1B7l84fBwJdkkFjcowCLcB/s72-c/Slavski%2BKola%25C4%258D%252C%2BSve%25C4%2587a%252C%2Bi%2B%25C5%25BDito%2Bna%2BSND%2BVidovdan%2BSlava%2BJune%2B30%252C%2B2013%2BA.%2BRebic.jpg
БЛОГ Српска Босна
http://srpska-bosna.blogspot.com/2017/03/blog-post_15.html
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/
http://srpska-bosna.blogspot.com/2017/03/blog-post_15.html
true
5778207747254231822
UTF-8
Учитани су сви постови Није пронађен ниједан пост ПРИКАЖИ СВЕ Прочитај више Одговори Откажи Избриши Од Почетна СТРАНИЦЕ ПОСТОВА Види Све ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ ОЗНАКА АРХИВА ТРАЖИ СВИ ПОСТОВИ Није пронађен ниједан пост са Вшим захтевом Назад на Почетну Недеља Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Нед Пон Уто Сре Чет Пет Суб Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец управо сад пре 1 минуте $$1$$ minutes ago пре 1 сата $$1$$ hours ago Јуче $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago пре више од 5 седмица Пратиоци Прати THIS CONTENT IS PREMIUM Молимо поделите како би откључали Копирај Сав Код Селектуј Сав Код Сви кодови су копирани Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy