Непропустите

ЗАШТО СЕ ПАЛЕ КАНДИЛА И СВЕЋЕ: Право значење овог ритуала кога сви поштујемо!


Христос је Светлост свету!

Свеће и кандила палимо у славу Господа, Пресвете Богородице и Светитеља, молећи се за здравље живих или вечни покој преминулих. Светлост при молитви, у цркви или код куће, симбол је самога Божанства.

И у Старом и Новом Завету , на свим богослужењима се употребљава светлост. И данас се у православним храмовима, ни један обред, ни једно богослужење или Света тајна не могу обавити без “живог пламена” Иако сада слектричне светиљке у црквама пружају довољно светлости, симболичку страну сијалице не могу да изразе.

Зато се, и поред раскошног осветљења, у току Богослужења пале свеће и кандила. Светлост свећа и кандила означава и светлост новозаветног јеванђелског учења, која нам осветљава животни пут. Упаљена свећа одаје топлоту, те тиме ожначава топлоту наше молитве и наше љубави за онога за кога свећу палимо.

Када се пале свеће и кандила?

Свеће се углавном пале у храмовима, пре и после Богослужења и онда када се за тим осети потреба. У кућама се пале за време Крсне славе, Божића, Васкрса, као и за време заједничке домаће молитве.

У својим кућама верници прислужују (пале) кандило уочи недеље у празника. Свећа и кандило су мале жртве, чисти принос. О овоме Епископ рашко-призренски Г. Артемије у књизи “Практична веронаука” каже: „Али нека нико не помисли да је паљење свећа ( и то у великим количинама), нека обавеза или принуда, те ако нисмо у стању да купимо и упалимо их онда избегавамо у цркву да идемо.“

То је већ замка нечастивости, да нас преко нашег сиромаштва и немаштине удаљи од богослужења. Ако немамо новац за свеће, принесимо Богу наше чисто срце као најмиомирнију воштаницу, и наше топле молитве, које ће Богу бити угодне и без свећа. Свеће нису суштина, оне су само симбол онога што се у нама догађа.

Извор: Ослобођење