Степинац о Србима: „Ни у мора мјере, ни у Влаха вјере“

Католички надбискуп Хрвата (касније због своје србомржње и антисрпске и антиправославне активности произведен у кардинала), Алојзије Степи...

Католички надбискуп Хрвата (касније због своје србомржње и антисрпске и антиправославне активности произведен у кардинала), Алојзије Степинац, у предратно и ратно време Другог светског рата свакако духовни отац хрватске католичке нације, записује у свој дневник с почетка Независне Државе Хрватске ову „максиму“:„Лијепо каже наш народ – ни у мора мјере, ни у Влаха вјере“.
Зар ова „максима“ коју читамо у надбискупско-кардиналском дневнику, а који објављује својевремено загребачки недељник „Данас“, у својим бројевима током 1989., не говори сасвим јасно ко је све и како сејао отровно семе мржње а зарад изопћења, односно геноцида над српским православним народом, повезано са многим помором православних свештеника, у „држави Хрвата“, у НДХ!

Као што, дакле, „у мора нема мјере“, тако, ето „ни у Влаха (Срба) нема вјере“, а то „лијепо каже наш народ“ (хрватски, дабоме). Лијепо говорити, знати добро, „истинито“ говорити.

Када великодостојник хрватског католичанства, конфесије која је, како је највећи хрватски писац Крлежа писао, „испуњавала готово сво хрватство“, ако надбискуп и касније кардинал а Хрват, исписује народско-хрватску „максиму“ да у Влаха (Србина православног) толико нема вјере колико је море безмјерно, једна је неодржива дисквалификација, то онда значи да у Србе православне католик Хрват не сме веровати, имати поверења. Јер, са тим „ни у Влаха вјере“ испада као „наук“ и то да влашко (српско) православље није никаква вера нити му се може веровати. 
Та морална и духовна ликвидација целог једног народа у крилу Српске православне цркве, записана, извикана из уста врховног каноника, а пренета и мултиплицирана преко хиљаду католичких хрватских посленика, управо у време почетка масовних убијања Срба, православаца, шта је друго могло да значи, него подстрек, охрабрење, католички благослов.