Музеј Старе православне цркве у Сарајеву, рангиран међу првих пет у свијету, садржи иконе и документе непроцјењиве вриједности. На зид...
На зиду Музеја налази се једна од изузетно важних и вриједних икона – Тајна вечера – Посљедња вечера из 18. вијека, а на самом улазу смјештене су позлаћене Царске двери, које иначе служе за одвајање олтара од главног дијела цркве рађене у дуборезу из 17. вијека, забиљежила је екипа агенција Анадолија.
„Око 700 експоната постоји у Музеју Старе православне цркве које можемо подијелити на три групе: Прву, најзначајнију групу чине иконе. По иконографској збирци овај музеј је познат надалеко, а једна икона коју је насликао ученик Ел Грека налази се у Византијском музеју у Атини на изложби. Ми смо је посудили том музеју и она је заиста тамо доживјела велики публицитет. Она ће ускоро бити поновно враћена у наш Музеј. Међутим, и друге иконе веома су значајне јер су оне настале у периоду од 15. до 19. вијека и у смислу историје умјетности оне припадају такозваној италокритској иконографској школи с тим што имају и неке своје локалне особености“, истакао је ђакон Владислав Топаловић.
Друга збирка, навео је ђакон Топаловић, јесу кујунџијски радови који се тичу црквених, богослужбених ствари као што су потири, који се иначе праве од злата, не због потребе за луксузом него и ради већег степена одржавања хигијене, кадионице и други. Трећу збирку, наводи Топаловић чине богослужбене одоре, које су веома старе и датирају почевши од 15. па до 19. вијека.
„Имамо врло вриједну иконографску збирку и незахвално је мало поредити и правити ранг листу музеја, али свакако што се тиче збирке икона Музеј Старе православне цркве спада међу познатије у свијету“, нагласио је Топаловић.
Посјете страних туриста
Најстарији рукопис који се налази у Музеју је Сарајевска крмчија из 1371. године која уређује црквена правила понашања, те Силоаново јеванђеље из 14. вијека које је карактеристично с обзиром да је украшен цртежима и то са десне стране.
„Врло значајан документ је Сарајевска крмчија. Он је веома присутан у разним научним анализама. Нису само теолози заинтересовани за документ него и људи других струка првенствено историчари, али и правници. Та Крмчија, то је мало незгодан назив, али се удомаћило код нас, потиче од ријечи крмити, кормити што значи водити, управљати. Оригиналан наслов тога документа је Номоканон – то је збирка правила која се тичу живота унутар цркве. Збирка црквених правила. Што се тиче осталих докумената најинтересатнији су наравно богослужбени текстови на црквенославенском језику. Ту првенствено имамо неколико библијских, односно еванђељских текстова који су врло значајни и који имају врло вриједне илустрације „, појашњава ђакон Топаловић.
Ту су и фермани – декрети четири султана: Мустафе из 1695. године који говори како су куће у махали у Сарајеву поклоњене светогорским манастирима, султана Ахмеда из 1729. године, два султана Махмута И из 1742. године од којих један говори о забрани продаје алкохола у Латинлуку, те онај султана Махмута ИИ из 1794. године. Међу рукописима налази се и онај сверуског цара Петра И из 1715. године.
Веома интересантни предмети који се налазе у Музеју су и ибрици и посуде које служе за прање руку свештеника пред богослужење. Посуде су иначе сличне оним који се користе приликом узимања абдеста у исламу.
„Свједочим томе да нажалост пуно више људи из иностранства, примјерице из Шведске, Данске, Норвешке који долазе у Сарајево као туристи обиђу и овај музеј, а некако што се тиче грађана наше земље без обзира којој нацији припадају, овај музеј је готово непознат. Мислим да бисмо ми требали направити мало неку рекламу музеја и да он буде уврштен у неке програме који се тичу наше дјеце, наших студената, наше јавности да тако кажем“, истиче ђакон Топаловић.
Национални споменик
Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине на сједници у првој половини септембра 2006. године донијела је одлуку којом је градитељска цјелина – Стара православна црква (Црква светих арханђела Михаила и Гаврила) у Сарајеву проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.
Национални споменик се састоји од цркве, црквеног дворишта, зграде Музеја, оградног зида, улазне капије, парохијског дома и покретног наслијеђа. Између осталог, Комисија је констатирала да се у склопу Музеја налази збирка од 140 икона, четири иконостасна фрагмента, збирка од 114 предмета израђених од метала, збирка од 13 књига, збирка од шест старих докумената, те збирка од 37 литургијских тканина и веза.
„Ми имамо неколицину фермана султана писаних на арапском језику. То су фермани од султана. То су веома значајни документи који датирају најстарији из 17. вијека и 18. вијека најмлађи. То су врло интересантни историјски споменици, историјска свједочанства о односима између порте и православне цркве у Босни и Херцеговини у том периоду. Осим фермана султана имамо и неке документе, један тачније из почетка 18. вијека од Руског цара Петра И“, нагласио је ђакон Топаловић.
Витрине музеја украшавају бројни кујунџиски радови, жезла која су одлика епископа – владика, богослужбена одјећа и предмети само су неки од вриједних експоната који су саставни дио Музеја.
