Ружица Пејовић и њени синови Лука и Алија Необична скулптура исклесана у граниту - мајка Ружица Пејовић, са синовима из две вере - Лу...
Ружица Пејовић и њени синови Лука и Алија
Необична скулптура исклесана у граниту - мајка Ружица Пејовић, са синовима из две вере - Луком и Алијом, у традиционалним деловима ношње два народа - шајкачи и ћулафу, на тротоару главне пријепољске улице, испод прозора Музеја - чека трајну локацију.
Обојицу синова Ружица је волела неподељеном мајчинском љубављу. И онда када је Ристо, један од петорице синова, пре више од једног века, променио веру и, примивши ислам, добио име Алија Потурак.
Судбине, усуд времена у Лимској долини и надасве мајчина љубав, инспирисали су двојицу Пријепољаца у Београду да завичају дарују скулптуру “Заувек браћа”, како су јој ученици овдашњих основних и средњих школа име дали на наградном конкурсу.
Мајку Ружицу са синовима Луком и Алијом овековечио је 1919. године, у селу Комарани, Андрија Богдановић, пријепољски адвокат, један од 1.300 каплара, ратник са Солуна. Синовац аутора фотографије, Влада Богдановић, београдски бизнисмен, власник предузећа “Лимес”, покренуо је акцију израде скулптуре. Ликове мајке Ружице са синовима Луком и Алијом у граниту је длетом овековечио академски вајар и професор Академије примењених уметности у Београду Горан Чпајак.
- Мотив је негде у свима нама, интимни - говори Богдановић.
- Верујем да ово дело покреће најлепше емоције. Желео сам да се сачува једно аутентично сведочанство, део наше историје. А потомци тих људи лепо живе, сарађују, поштују се и посећују се. Зову се рођацима, упркос свим несрећама и поделама.
Садашња локација је, подсећа Богдановић, привремена и ако град покаже вољу - спреман је да финансира уређење простора, подизање чесме... Помиње се локација испред Градске кафане у Валтеровој, те неке друге. Дотле, Пријепољци застају, загледају, читају поруке: неки оно што осећају, други што желе... Многи кажу и да је баш ту “легла”, на прагу Музеја, “на оку” свима.
