Операције за ослобођење Београда у Другом светском рату започеле су борбама за град Смедерево у октобру 1944. године и биле су резултат ф...
Посета председника Путина Србији 16.октобра, поводом обележавања 70.годишњице ослобођења Београда, пада на дан када је почео један од, стратешки гледано, најважнијих пробоја. Наиме, операције за ослобођење Београда у Другом светском рату започеле су борбама са град Смедерево у октобру 1944. године и биле су резултат фуриозног напредовања совјетске Црвене армије из правца Румуније и Бугарске, као и истрајног напредовања партизанских јединица Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) у Србији.
У првим сатима 16. октобра, под велом ноћи, извршен је десант совјетских трупа које су дејствовале у оквиру Дунавске флоте. О току одлучујућих борби које су претходиле ослобођењу Београда, говори господин Мирослав Лазић, кустос и сарадник за односе са јавношћу Музеја у Смедереву:
Са истока, из правца Бугарске дејствовале су совјетске јединице Трећег украјинског фронта под командом маршала Совјетског Савеза Фјодора Ивановича Толбухина. У склопу ове групе, у источну Србију продирале су јединице совјетске 57. армије, под командом генерала-потпуковника Николаја Александровича Гагена. Оне су избиле на југословенско-бугарску границу 25. септембра, и убрзо почеле да је прелазе. Јединице ове армије учествовале су у борбама за ослобођење српског Поморавља. Северно од Смедерева, у Банат, иза леђа Немцима, продирале су јединице совјетске 46. армије, која је деловала у оквиру 2. Украјинског фронта.
Реците нам, које су циљеве тада имале немачке јединице и ко их је предводио?
Немачке јединице су грчевито браниле комуникацијске везе дуж моравске долине и дејствовале су у саставу армијске групе „Србија“. Командант ове армијске групе и војноуправни командант Југоистока од 6. октобра био је генерал Ханс Густав Фелбер. Ове снаге биле су у саставу немачке групе армија „Ф“, под командом генерал-фелдмаршала Максимилијана фон Хајнса. На путу ка ослобођењу Београда стајале су немачке јединице на Дунаву, које су Смедерево претвориле у моћни чвор непријатељске одбране. Ове јединице су чувале приступ Београду са југоистока.
Ко је стратешки осмислио сам план борби Црвене армије за напад, и који су били основни циљеви тог напада?
План за напад направио је штаб Трећег украјинског фронта и он се одликовао максимално рационалним коришћењем распореда борбених ресурса Црвене армије и НОВЈ. Према овом плану требало је да ојачани стрељачки корпуси фронтално потискују и уништавају Немце. За то време, из дубоке позадине требало је да прикривено буде довучен 4. гардијски механизовани корпус (у даљем тексту 4. гар. мех. корп.), и да, кроз брешу коју ће му циљано отворити пешадијске снаге, усиљеним маршем форсира Велику Мораву, и на тај начин у Шумадији, спојивши се са прикупљеним снагама НОВЈ, формира надмоћну оклопно-механизовану пешадијску борбену групу.
Пред одлучујућу битку за Београд, којим правцима се кретала Црвена армија и који су све видови војске учествовали у тим борбама?
Пред одлучујућу битку за Београд, совјетска 57. армија кретала се из више праваца. Са истока, из правца Пожаревца дејствовале су совјетске јединице у оквиру 75. стрељачког корпуса, а са југа, из правца Велике Плане тенковске и моторизоване јединице, у склопу поменутог 4. гар. мех. корп. Дуж реке Дунав наступали су бродови Дунавске флоте, под командом вице-адмирала Сергеја Георгијевича Горшкова. После пробоја потопљених фарвартера на Дунаву код Ђердапске клисуре, совјетски оклопни чамци и миноловци усредсредили су се на прилазе ка граду и речном пристаништу Смедерево. Једанаестог октобра по подне 4. гар. мех. корп. отпочео је пребацивање преко Велике Мораве. Правцем Велика Плана – Смедерево – Београд наступала је његова 15. гардијска механизована бригада ојачана ловачким противтенковским артиљеријским пуком, противавионским артиљеријским пуком, дивизионом гардијских минобацача, дивизионом минобацача 120мм и двема четама пионира. Ове јединице су имале задатак да избију на путеве којима је непријатељ одступао из правца Пожаревац – Смедерево.
Поменули сте да су Немци на овом потезу грчевито бранили своје комуникацијске везе. Дакле, које су све задатке у току ових борби имале јединице Црвене армије?
Командант совјетске 57. армије је наредио не само ослобођење Смедерева, већ и да се спречи повлачење непријатељских јединица које би браниле Београд. Ослобођење Смедерева било је у склопу помоћног правца удара корпуса совјетских јединица, док је главнина усмеравана правцем Младеновац – Авала – Београд. На том, помоћном правцу од 11. октобра водиле су се огорчене борбе са Немцима, прво код села Лугавчина, а онда код села Раља близу Смедерева. Уз помоћ месног становништва и делова 1. крајишке бригаде 5. дивизије НОВЈ, совјетске снаге су надвладале Немце у овим борбама, и касно увече 13. октобра избиле на десну обалу Дунава код Смедерева, прекидајући тако важну комуникацију Смедерево – Београд. Тако су се у окружењу нашле немачке трупе смедеревско-пожаревачке групације, снаге око 20.000 људи са целокупном борбеном техником и наоружањем.
Молим Вас, реците нам нешто о самом десанту совјетских трупа током ноћи 16.октобра?
Борбе за ослобођење Смедерева вођене су од 14. до 16. октобра 1944. У првим сатима 16. октобра, под велом ноћи, извршен је десант совјетских трупа које су дејствовале у оквиру Дунавске флоте. Шест оклопних чамаца се, без обзира на јаку артиљеријску ватру непријатеља, искрцало на обалу, на километар северно од Смедерева. Са чамаца се за време искрцавања пружала артиљеријска подршка. Искрцане јединице успеле су да се учврсте на обали и пресеку регионални пут, онемогућивши повлачење непријатеља. У току дана су совјетске јединице успеле да одбију неколико противнапада немачких снага.
Совјетски војници су, уз помоћ делова 5. дивизије НОВЈ, у предвечерје 16. октобра приморали градски немачки гарнизон на капитулацију.
(Глас Русије)
КОМЕНТАРИ