Победничка војска никада није побегла са бојишта, а турска војска је побегла са Косова и ниједан њихов војник није остао у Србији. У Срби...
Неколико месеци пре косовског боја султан Мурат шалје писмо великом кнезу Лазару да се преда, положи оружје и буде покоран Мурату.
Кнез Лазар није одговорио писмом већ је послао Милана Топлицу да да одговор Мурату. Топлица код Кратова сусреће турску војску и даје кратак одговор Мурату од Лазара речима:„Само рат“!
Мурат је провео Топлицу кроз многобројну турску војску желивши да уплаши Топлицу Милана који му одговара да је српска војска мање бројна али болја и вратио се Лазару.
Кнез Лазар се први улогорио на Косову Полју а дан касније и Мурат. Постоји неколико верзија о броју ратника.
Највероватнији број је био 180.000 Турака и 60.000 Срба. Једно је сигурно, број је био 1:3 у користТурака.
Турску војску је у првом реду чинила пешадија и лака коњица а у другом реду јањичари, резерву је чинила черкешка коњица. Испред Мурата су биле камиле.
Српску војску је чинила тешка оклоплјена коњица и тешка пешадија. Обе војске су имале резерву.Пре боја србска војска се причестила у цркви Самодрежи.У центру србске војске је био Кнез Лазар, лево крило је водио Влатко Вуковић а десно Вук Бранковић. Турску војску је у центру предводио Мурат, лево крило је водио Јакуб, а десно Бајазит.
Битка је почела око 8 сати ујутро,на Видовдан,15. јуна.1389. године
Срби изводе брз и жесток напад да би избегли стреле одапете од стране турских стрелаца. Српска тешка коњица коју је на десној страни водио Вук Бранковић разбија турско лево крило, мелје га и наставлја далје према Мурату.
Бајазит видевши пропаст турског левог крила врши противудар на српско лево крило које је водио Влатко Вуковић. Противудар не успева.
Милош Обилић видевши пролаз ка султану са 12 својих ратника формира клин и пробија се до султана те га убија коплјем.Да ли је коплје бацио или држао у руци не зна се.Милош је довршио убиство Мурата мачем.Ратници око Мурата убијају Милоша Обилића.
Везири око Мурата покушавају да сакрију да је Мурат убијен, те по гласнику јавлјају Бајазиту да иде по резеврну војску из разлога да га извуку из битке и остане жив, јер је смрт Јакубова била неминовна, те је требало сачувати наследника престола да не дође до грађанског рата око власти.
Српска војска долази до турске коморе и долази до расула у турској војсци која почиње махнито да бежи. Видевши то Бајазит се склања у шуму са одабраним ратницима да би након битке покупио тела оца и брата.
Путници трговци који су ишли каДубровнику су посматрали битку и касније се приклјучили Влатку Вуковићу који се враћао након боја у Босну.Ти трговци су били гласници о великој хришћанској победи којој су у част звонила звона на цркви Нотр Дам у Паризу.
Битка се завршила око поднева, након битке Лазар са малим бројем велможа одмара и одлази у цркву Самодрежу на литургију у част србске победе Бајазит долази на место битке око 6 сати по подне и видевши лјуде у Самодрежи прилази цркви, опколи је и убија кнеза Лазара.
Након тога Бајазит се повлачи у Турску да учврсти своју власт.
Резиме битке
Ако су Турци победили зашто су звонила звона цркве Нотр Дам у част хришћанске победе?
Зашто је „победник“ Бајазит побегао у Турску, од када то победник бежи?
Зашто је на споменику косовским јунацима Кнез Стефан Лазаревић написао да подиже споменик погинулом оцу и србској господи који су погинули (цитат): „негде око 6 или 7 сати, не знам тачно које време“
Што се тиче вазалства Србије ка Бајазиту, Милица је то урадила из разлога да спречи кралја Твртка да загосподари Србијом. Хтела је сину Стефану да стави круну Немањића.
Прича о издаји Вука Бранковића је настала због каснијег скривања истине.
Од 12 пратилаца Милоша Обилића њих неколико је преживело, касније се помињу као дародавци манастира Хиландар.
Зашто турски хроничари Леши, Заједедин и Шукурлах до деталја описују начин погибије Мурата и у записима признају пораз Турака?
Победничка војска не бежи, а турска је побегла из Србије
Академик Јован Деретић изјавио је како победничка војска никада није побегла са бојишта, а турска војска је побегла са Косова и ниједан њихов војник није остао у Србији.
Према савезу који је касније склопљен, Србија је једино била дужна да султану да 10 одсто од прераде сребра и ништа више.
„На Косову имамо податке од турских хроничара, који су били углавном хоџе јер су они једини били писмени. Они су верно представљали битку све до оног момента када треба да се каже да су поражени, јер као верници не смеју да кажу да је Алахова војска поражена“, наводи Деретић и додаје пример када је српско десно крило, које је водио Вук Бранковић са 12.000 оклопних коњаника.
„Он је уништио лево турско крило, а онда је откривен центар где је био султан Мурат. Обилић је искористио ту пукотину у сјурио са 12 витезова према султану и оборио га је копљем са коња и докјрачио мачем“, наводи Деретић и наставља да су Обилића потом убили.
Како даље наводи академик, свако ко се разуме у војне ствари зна да ако је једно крило сломљено, а центар опкољен, то је крај и излаза више нема.
Видео: https://www.youtube.com/watch?v=VFCV80Ewz-k
Извор: (Webtribune,Kurir)
КОМЕНТАРИ