Непропустите

НЕМА СУЖИВОТА: Дошло је време да се прогласи самостална Република Српска


Хидроцентрала на Врбасу у Делибашином селу/општина Бања Лука/, изграђена 1899. године, била је прва на Балкану и снабдијевала Бању Луку струјом. У граду су прве сијалице засвијетлиле 27. марта 1899. године, осам година прије него у Загребу.

Срби воле Србију, Хрвати воле Хрватску, муслимани воле Турску – видимо да ту нико не воли Босну и Херцеговину у смислу отаџбине. Доласком турског освајача у Босну /1386–1878/, долази до исламизације православних Срба и њиховог преласка на веру освајача. Турци су Босну поделили на босански и херцеговачки и санџачки пашалук и од тада се никада више није саставила, али муслимани то не виде. Само чујете – све што је турско добро је. Турци су донели ислам, а Аустроугарска јачање католичког фактора.

У Босни и Херцеговини никада нису живели Хрвати као аутохтони народ, што важи и за муслимане, данашње ткз. Бошњаке. Хрвати и Бошњаци су у БиХ политичке измишљотине. И та измишљотина је довела БиХ у ово стање у којем се сада налази. Дизање верских заједница, католика и муслимана, на ниво народа – погубно је за БиХ било и сада је. Народ Босне су чинили и данас чине само Срби издвојени на три вере: православну, католичку и исламску. За време аустријске окупације 1878-1918. ватикански мисионари покатоличавају Србе, па у то време католичанство постаје снажна, званична религија.

Титови полуписмени проусташки »повјесничари«, ватикански фалцификатори, поготово дукљански злотвори и умоболници су покушавали да те доказе замагле трудећи се да за све оне Србе који су примили западно хришћанство прозову »Хрватима«. Да није било Срба, Хрватска као држава данас не би ни постојала. После Првог светског рата превели су их из поражених на страну победника, после Другог светског рата превели су их такође из поражених на страну победника .А за злочине, највеће злочине у историји овог дела Европе (и Хрватска је једина држава у којој су постојали дечји логори!), мало је ко одговарао. Никад се Хрвати нису суочили с тим злочинима. Све им је опроштено. Па да би се одужили Србима, они су их истерали са завежљајима, на тракторима!

После завршетка рата у БиХ и потписивања Дејтонског споразума 1995. године бројни политички лидери на Западу веровали су да ће БиХ врло брзо постати стабилна, мултиетничка, демократска држава. Реално, експеримент БиХ никада није функционисао добро, јер је БиХ, бар у оном делу који је исконструисао Запад, од почетка била веома лоша замисао.

„Идеја БиХ“ никада није имала подршку већине грађана или политичких лидера у БиХ. Једноставно, превише је етнички разнолика, испрекидана и неприродна да би била успешна. Као резултат тога, БиХ у суштини остаје фикција која преживљава због непрестаног притиска са Запада и неспособности или одсуства воље лидера у БиХ да коначно и званично расформирају БиХ на њене конститутивне делове. Бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер рекао је да БиХ као вештачку творевину треба поделити на три независне државе. “Босна и Херцеговина је вештачка творевина у којој су три народа приморана да живе и због тога је треба поделити!” Он каже да треба створити муслиманску државу, а осталима допустити да оснују своје независне државе или да се прикључе Србији и Хрватској. Само на тај начин коначно би се решило национално питање свих народа који живе на овим просторима, додаје Кисинџер.

”Не постоји босански језик. Не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која се састоји од Срба, Хрвата и Бошњака, вештачки створена у бившој Југославији коју су западне силе глупо признале као државу” – поручује Кисинџер.

Муслимани хоће целу Босну само за себе. У „Исламској декларацији“, коју је написао још 1970, Изетбеговић кристално јасно најављује своју животну стазу. То је борба за ислам и панисламизам. Подсетимо се Изетбеговићеве Исламске декларације у којој јасно стоји да муслимани не могу да живе заједно са немуслиманима у истој политичкој заједници, тј. држави – другим речима, у муслиманској држави нема места за немуслимане. Данас Бакир Изетбеговић наставља политику свог оца и жели да створи унитарну Босну, Босну без Срба.

Муслимана, а касније Бошњака, има 50 посто у БиХ, а контролишу 30 посто територија док Срби држе пола државе. Из страха од распада БиХ, израста колективна тежња за стварањем унитарне државе у којој би били господари, где би вредило начело један човјек, један глас. Тиме би својом чистом националном и прикривеном грађанском већином Бошњаци владали БиХ. Наравно, Срби и Хрвати никада то неће прихватити.

Бошњаци/муслимани се боје распада БиХ, јер вјерују како би последица тога била минијатурна и изолована бошњачка државица у којој би било “нагурано” скоро два милиона њихових сународника. Зашто су муслимани/Бошњаци изабрали баш име Бошњаци, није тешко погодити, а није тешко ни у називу језика који су одабрали (босански) препознати њихову тежњу ка унитарној БиХ, у којој би владали и они и њихов језик.

БиХ је „несрећна земља“ која треба да се разиђе на три државе, које би могле да живе у миру и да свако одговора за свој простор. Што се пре схвати да не можемо заједно, пре ће се решити проблем и свима ће бити боље. Незамисливо је оспоравати право Србима да организују и формирају своју државу на простору БиХ када се зна да је Босна била српска још од срењег века.

( The Balkans Chronicles)