Босански муслимани су најбољи примјер како се лако манипулише једним народом који се одрекне своје прошлости…. Немачки истраживач ...
Босански муслимани су најбољи примјер како се лако манипулише једним народом који се одрекне своје прошлости….
Немачки истраживач Мариен Венцел{у свету познати ауторитет за историју Босне средњег века} је на основу вишегодишњих истраживања доказала „да стећке нису правили богумили“, јер они нису ни постојали. У посебности „босанске цркве“, у подизању једног вида српске ћирилице на ниво посебног писма „босанчице“, као и у наметању „босанске нације“
М. Венцел види аргументе за коначни закључак да је у свим тим фалсификатима окупациона власт „тражила идеолошко упориште за раздвајања Босне и Херцеговине од Србије“ …- Меријен Венцел је 1999. у Сарајеву објавила две студије о богумилима. Рекла је да је 1960. дошла у Сарајево да истражује богумиле и живела је у убеђењу да су стећци њихови. „Овоме су следиле године истраживања, током којих сам схватила да стећке нису правили богумили“, и да они нису ни постојали. Написала је да су ову теорију први заступали хабзбуршки политичари „тражећи идеолошко упориште њима неопходног раздвајања Босне и Херцеговине од Србије“. Уредник који је у Сарајеву објавио превод ове студије Меријен Венцел, аутор је велике књиге о настанку бошњачке нације од средњовековних богумила. Западна политика не би била тако немилосрдна у разбијању Југославије а данас српске државе, да почива на неким историјским истинама…..
Везивање стечака за некакве богумиле је дефинитивно подвала.Надгробних мрамора има свуда у српским крајевима, у Конавлима, Далмацији, у данашњој Црној Гори и Републици Србији, односно у несумњиво православним областима, као и у портама православних манастира, као што су Крупа, Тврдош, Добрун, Давидовица и Милешева.Босна је била чисто српска и православна држава. Била је толико изазивачки православна на вратима Запада, да је против ње вођено више крсташких ратова (нпр.1221-1222.), у којима су далеки преци данашњих крволока, као угарске слуге, чинили над босанским Србима исте онакве злочине какве њихови потомци чине данас.. Подгревање неслоге, сукоба и неразумевања између муслимана и православаца одговара оним политичарима и верским вођама који на томе граде своје каријере.
Када им затреба они прогласе опасност или угроженост вере, наводно и нације, од друге вере и нације.У то се обавезно укључују и многи електронски и писани медији.То одговара криминалним и злочинаћким елементима који могу да дођу до изражаја само у смутним и ратним временима.Тада се њима указује прилика да пљачкају, руше, пале и убијају.Оним ученим и добронамерним остаје да само ућуте, јер због свог знања, мудрости и добронамерности могу да од таквих изгубе главу.
Та наша несрећна неслога и те како одговара нашим старим и новим непријатељима. Освајачи и окупатори Балкана Османлијска Империја, Хабзбуршка Монархија и Немачка, су се и те како служили оном универзалном Дивиде ет Импера/завади па владај. То данас чине ЕУ и САД.…
Меша Селимовић о муслиманима у Босни:
"Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо висе никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом. Хтјели смо да се сачувамо, а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо“.
"Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо висе никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом. Хтјели смо да се сачувамо, а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо“.
КОМЕНТАРИ