Непропустите

МЕХМЕД - МЕША СЕЛИМОВИЋ " О БОСНИ "

''Ми смо ничији. Увијек смо на некој међи, увијек нечији мираз. Вјековима ми се тражимо и препознајемо, ускоро нећемо знати ко смо. Живимо на размеђу свјетова, на граници народа, увијек криви некоме. На нама се ломе таласи историје као на гребену. Отргнути смо, а неприхваћени. Ко рукавац што га је бујица одвојила од мајке па нема више ни тока, ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. Други нам чине част да идемо под њиховом заставом јер своју немамо. Маме нас кад смо потребни а одбацују кад одслужимо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње, а све се плаћа па и ова љубав. Свако мисли да ће надмудрити све остале и у томе је наша несрећа.
 

Какви су људи Босанци? То су најзамршенији људи насвијету, ни ским се историја није тако пошалила као са Босном. Јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо, а нисмо постали ни нешто друго. С нејасним осјећајем стида због кривице и отпадништва, нећемо да гледамо уназада, а немамо кад да гледамо унапријед. Зар смо ми случајно тако претјерано меки и сурови, разњежени и тврди. Зар се случајно заклањамо за љубав као једину извјесност у овој неодређености, зашто? Зато што нам није свеједно. А кад нам није свеједно значи да смо поштени. А кад смо поштени, свака част нашој лудости!''